Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Хома (тĕпĕ: ) more information about the word form can be found here.
Хома, савӑнӑҫлӑн ятлаҫса, тӳрех хӑйӗн юлташӗсен пуҫӗ ҫине тухса ӳкрӗ.

Хома, радостно ругаясь, вылетел прямо на головы своих товарищей.

XVII // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома ӑна аллипе хыттӑн чӑмӑртарӗ.

Хома зажал его намертво.

XVII // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Ҫирӗпскер, — терӗ Хома, килхушшине тухнӑ чух.

— Крепкий дядька, — сказал Хома, выходя во двор.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

«Ку пире хамӑра штурмласа тӑкмӗ-и?» — шухӑшларӗ Хома.

«Чи не наштурмует он нам!» — подумал Хома.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Генерал мӗнпур вӑйпа хирӗҫ тӑрать, вӗҫерӗнме тӑрӑшать, анчах тепӗр секундран ӑна ураран ӳкереҫҫӗ те, Вася — аллисенчен, Хома — урисенчен тытса, полк командирӗ патне илсе пыраҫҫӗ.

Генерал что есть силы отбивается, однако — еще секунда — его валят и, держа — Вася за руки, Хома за ноги, — с рукавицей во рту подносят к командиру полка.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Анчах, генерал юлташ, — именчӗ Хома.

— Однако, товарищ генерал, — замялся Хома.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

«Мӑйӗ вара — хуть тукун ав» — шухӑшлать Хома.

«Шея, хоть ободья гни», — подумал Хома.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома генерал пальти ҫине, мӑй ҫумне тачӑ ҫыпҫӑнса тӑракан шап-шурӑ ҫуха ҫине хӑраса пӑхать.

Хома испуганно смотрел на генеральское пальто, на белоснежный воротничок, туго подпиравший шею.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома шухӑша путрӗ.

Хома задумался.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Эсир Суворов орденне тинрех илтӗр вӗт-ха, — тет чӑрсӑррӑн Хома.

— А вы ж орден Суворова недавно получили, — дерзко бросил Хома.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома тӳмисене вӗҫертрӗ, унӑн кӑкӑрӗ ҫинче гварди значокӗпе «Ҫапӑҫури паттӑрлӑхшӑн» медаль ҫутӑлса тӑраҫҫӗ.

Хома расстегнулся, выставляя грудь с гвардейским значком и медалью «За отвагу».

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Анса лармасть, гварди генерал-майорӗ юлташ! — ӗнентерет Хома, чӗн пиҫиххине хытарса.

— Не спадут, товарищ гвардии генерал-майор! — уверял Хома, затягивая ремень.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Штурмовиксене пӑхса ҫаврӑннӑ чух генерал Хома умӗнче чарӑнса тӑчӗ.

Осматривая штурмовиков, генерал остановился против Хомы.

XV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома харсӑррӑн пуҫне ҫӗклерӗ.

Хома задорно вскидывает голову:

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома ҫаплах каларӗ, мадьярсем умӗнче вӑл хӑйне те командир вырӑнне шутлать.

Хома так и сказал, считая себя перед мадьярами также командиром.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома, Европа этикечӗ ҫинчен манса кайса, ӗнсине хыҫса илчӗ, унтан аллине пуртӑ илчӗ те ку ыйтӑва хӑй татса пама пултарайманни тата унӑн аслӑрах командир пурри ҫинчен пӗлтерчӗ.

Хома, забыв о европейском этикете, задумчиво почесал затылок и, взяв в руки два топора, заявил, что сам этого решить не может, что у него есть командир постарше.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Ӗҫ чӗрре кӗнӗ вӑхӑтра Хома хӑйӗн тусӗпе яланах ҫирӗппӗн калаҫать, хӑйне ун умӗнче асла хурать.

Когда дело становилось серьезным, Хома всегда обращался со своим приятелем строго и никакого панибратства не допускал.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Унта вӗсем мӗн калаҫаҫҫӗ нимӗҫле? — ыйтрӗ хаяррӑн Хома тӑлмачран.

Чего это они там шпрехают по-дойчему? — сурово спросил Хома у переводчика.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Вагонти пекех, — тет Хома, бункера хуҫа куҫӗпе пӑхса.

— Как в вагоне, — заметил Хома, осматривая всё хозяйским глазом.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хома Хаецкий, венгерла калаҫма лайӑх пӗлетӗп тесе мухтанать пулин те, бункера аннӑ чух хӑйпе пӗрле Ференца та чӗнчӗ.

Хома Хаецкий, хотя и хвалился публично тем, что уже хорошо «шпрехает» по-венгерски, однако, спускаясь в бункер, на всякий случай взял с собой и Ференца.

XIV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed