Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

амӑшӗпе (тĕпĕ: амӑш) more information about the word form can be found here.
Зина аппа питӗ ҫамрӑк, эпӗ ӑна малтан Шишкинӑн тӑван аппӑшӗ вырӑнне йышӑнтӑм, анчах вӑл тӑван аппӑшӗ мар иккен, вӑл унӑн амӑшӗпе пӗр тӑван аппӑшӗ.

Тетя Зина была совсем молодая, и я сначала даже принял ее за старшую сестру Шишкина, но она оказалась не сестра вовсе, а тетя.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Эпир пӳлӗме кӗтӗмӗр те, вӑл мана хӑйӗн амӑшӗпе пӗр тӑван аппӑшӗпе паллаштарчӗ:

Мы вошли в комнату, и он познакомил меня со своей тетей:

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Юрийӗн амӑшӗпе ҫыхӑну тытма та май килмерӗ, мӗншӗн тесен темиҫе кун каярах нимӗҫ авиацийӗ госпиталь ҫине пырса тапӑнчӗ те Шурӑна амантрӗҫ.

С матерью Юрия тоже не удалось установить связь, потому что несколькими днями позже во время налета немецкой авиации на госпиталь Шуру ранило.

II // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Акӑ вӑл Серёжӑна тытрӗ те амӑшӗпе Леня патне кабинӑна тӗртсе кӗртрӗ, амӑш тутӑрӗ айне лартрӗ.

И вот он взял Сережу и запихал в кабину, к маме и Лене, под мамину шаль.

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Митя, эсӗ ухмаха тухнӑ! — калаҫа пуҫларӗҫ кабинӑран пуҫне кӑларнӑ амӑшӗпе Паша инке.

Митя, ты с ума сошел! — заговорили тетя Паша и мама, выглянувшая из кабины.

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Амӑшӗпе Леньӑна Коростелев кабинӑна лартрӗ те пысӑк тутӑрпа чӗркерӗ: вӑл вӗсене пуринчен те ытларах юратать, вӗсене лайӑх пултӑр тесе тӑрӑшать…

Коростелев усадил маму с Леней в кабину и укутал шалью: он их любил больше всех, он заботился, чтобы им было хорошо…

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Йӗри-тавра халӑх пухӑннӑ: Ваҫка амӑшӗ, Лида тата амӑшӗпе Коростелева ӑсатма килнӗ тӗрлӗ ҫынсем.

Вокруг собрался народ: Васькина мать, Лида и еще всякие люди, пришедшие проводить Коростелева и маму.

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ҫав вӑхӑтра амӑшӗпе Коростелев та тумланчӗҫ.

Мама и Коростелев тоже тем временем оделись.

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Вӑл Коростелевпа та амӑшӗпе пӗрле пурӑнасшӑн!

Он хочет жить с Коростелевым и мамой!

Холмогор // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пӗррехинче вӑл терраса ҫинче Серёжа амӑшӗпе ларатчӗ (Коростелев килте мар).

Однажды, сидя на террасе с мамой, — Коростелева не было.

Коростелевпа ытти ҫынсем хушшинче мӗнле уйрӑмлӑх пур // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Серёжа вӗсем тавра ҫаврӑнкаласа ҫӳрет, унӑн шухӑшӗсем те пӗр япала ҫинче кӑна, ӑшчикӗнче темле канӑҫсӑрлӑх хускалнӑ, ҫавӑнпа вӑл шавламасть, амӑшӗпе Коростелев хӑҫан калаҫса ывӑнассине кӑна кӗтет.

Сережа кружит вокруг них, стихший от внутреннего возбуждения, весь сосредоточенный на одной мысли, и ждет — когда же Коростелеву и маме надоест их занятие.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Унӑн нимӗнле ӗҫ те ҫук, амӑшӗпе иккӗш вӗсем ахаль ҫеҫ калаҫса лараҫҫӗ.

Никаких дел у него не оказалось, просто он сидел и разговаривал с мамой.

Велосипед туянаҫҫӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Амӑшӗпе Коростелев Серёжӑна ҫак самантрах кӗреҫе кирли ҫинчен аса та илмеҫҫӗ.

Мама и Коростелев все заперли и не беспокоятся, что ему сию минуту нужна лопата.

Килти улшӑнусем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Уявсенче Серёжа амӑшӗпе пӗрле шкула утреннике каять.

По праздникам Сережа бывает с мамой на школьных утренниках.

Кам-ха вӑл Сережа тата ӑҫта пурӑнаканскер // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пурӑнасса Серёжа амӑшӗпе, Паша инкепе тата Лукьянычпа пӗрле пурӑнать.

Живет Сережа с мамой, тетей Пашей и Лукьянычем.

Кам-ха вӑл Сережа тата ӑҫта пурӑнаканскер // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Тепӗр ҫури амӑшӗн мӑйӗ ҫинелле сикет, амӑшӗпе выляса пырать…

А другой прыгает на шею матери, играет с ней…

Арктика «хуҫи» // Куҫма Чулкаҫ. Водопьянов М.В. Поляр лётчикӗ: калавсем; Куҫма Чулкаҫ куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 248 с.

Ҫураҫнӑ хӗр амӑшӗпе тӗл пулни уншӑн качча тухнинчен те савӑнӑҫлӑрах пулӑм пулнине пирки каласа панӑ.

Невеста рассказала, что встреча с матерью была для нее даже более счастливым событием, чем сама свадьба.

Китайри хӗрарӑм ывӑлне авлантарнӑ май кинӗнче хӑйӗн хӗрне палласа илнӗ // Аҫтахар Плотников. https://chuvash.org/news/28307.html

— Дина, аҫупа аннӳ килтех-и? — хӗрӗ пирки ашшӗпе тата амӑшӗпе калаҫса пӑхасшӑн пулчӗ учитель.

— А родители твои дома? — учитель захотел договорить с родителями о девушке.

4 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Ҫемен хӑйӗн командирне хирӗҫ нимӗн те тавӑрса калама ӗлкӗреймерӗ, мӗншӗн тесен шӑпах ҫав вӑхӑтра вӑл халӑх хушшинче амӑшӗпе Софйӑна курчӗ.

Но ничего не успел ответить Семен своему командиру по той причине, что как раз в самую эту минуту увидел свою мать и Софью, пробивавшихся к нему сквозь толпу.

XXX сыпӑк // Андрей Краснов. Катаев В.П. Эпӗ — ӗҫхалӑх ывӑлӗ: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 112 с.

Кусем Ҫемен амӑшӗпе Софья.

Это были мать Семена и Софья.

XXX сыпӑк // Андрей Краснов. Катаев В.П. Эпӗ — ӗҫхалӑх ывӑлӗ: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 112 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed