Шырав
Шырав ĕçĕ:
Вернран (тĕпĕ: ) more information about the word form can be found here.
— Аҫа ҫаптӑр мана тесех тавлашма пултаратӑп: ҫав ҫӗр хӑвӑлӗпе пусӑ — Жюль Вернран вӗренсе тунӑскерсем, — терӗ Алёнка.— Убей меня громом, если они не позаимствовали этот грот и колодец у Жюля Верна, — сказала Аленка.
Ҫирӗм пӗрремӗш сыпӑк // Виссарион Синичкин. Козлов В.Ф. Чул утрав президенчӗ: повесть. Пӗрремӗш кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1983 — 224 с.
Жюль Вернран каярахри вӑхӑтсенче пысӑк шахтӑсем, тоннелсем, уйрӑмах Альпа тӑвӗсем витӗр чавса кӑларнӑ Симплон, Сен Готтард тоннелӗсене тунӑ чухне акӑ мӗн палӑрнӑ: кунта ҫӗр айӗнчи вӗриллӗхе шута илмесӗр ӗҫленипе хӑш-пӗр чухне ӗҫ катастрофӑпа пӗтсе ларас патнех ҫитнӗ.
Ҫӗрӗн ҫийӗсем мӗнле тытӑнса тӑни тата ҫӗр варрине кайса ҫӳрени ҫинчен // Куҫма Чулкаҫ. Жюль Верн. Ҫӗр варрине анса курни: роман. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1947. — 228 с. — 211–227 с.
Страницăсем:
- 1