Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

куҫӗсем (тĕпĕ: куҫ) more information about the word form can be found here.
Вӑл малтан арӑмӗ ҫине пӑхас мар терӗ, анчах вӗсен куҫӗсем тӗл пулчӗҫ-пулчӗҫех, Лю Гуй-лань пичӗ тӑрӑх шӑпӑртатсах куҫҫуль юхать, вӑл вӗсене шӑлмасть те.

Сначала он избегал смотреть на нее, но глаза их все-таки встретились, и он увидел, что по щекам жены текут обильные слезы. Она не утирала их, продолжая прикреплять цветы.

XXX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Го Цюань-хай арӑмӗн хӗрелнӗ куҫӗсем ҫине пӑхрӗ, ӑна пуҫӗнчен сӑтӑра-сӑтӑра ачашларӗ, унтан ачасемпе калаҫакан сасӑпа ҫапла каларӗ:

Го Цюань-хай с улыбкой посмотрел в ее заплаканные глаза, ласково погладил по голове и тоном, каким разговаривают с детьми, сказал:

XXIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

«Мӗн шутланӑ эсӗ? — ыйтаҫҫӗ унӑн куҫӗсем. — Эпир санпа пурӗ те ҫирӗм кун ҫеҫ пурӑннӑ».

«Что ты надумал? — спрашивают ее глаза. — Ведь мы прожили с тобой всего двадцать дней».

XXVIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Сяо Сянӑн куҫӗсем шывланчӗҫ.

В глазах Сяо Сяна блеснули слезы.

XXVI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Пыратӑп та тӗлӗнсех каятӑп: вӗсем хӑранипе йӑванса кайнӑ та куҫӗсем ҫине америка автомачӗсене хунӑ.

А они, оказывается, со страху просто повалились на землю и на головы американские автоматы положили.

XXV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Унсӑр пуҫне, вӑл суккӑр: куҫӗсем кӗленче вӗт, кӗленче.

К тому же он слепой: глаз-то у него — стекло стеклом.

XXIV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ун ҫине, хаяррӑн ҫӗкленӗ кӑвак куҫхарши айӗнчен, карчӑкӗн талпиҫен пек чикекен куҫӗсем пӑхаҫҫӗ.

На него из-под гневно сдвинутых седых бровей глядели колючие, как иглы чертополоха, глаза его старухи.

ХХIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Каснӑ лартнӑ Хань Лао-лю: куҫӗсем те пӑрҫа пек, кукши те ҫавах! — кӑшкӑрчӗ вӑл.

Воскликнул: — Точь-в-точь наш Хань Лао-лю: и глаза, как горох, и лысина та же!

ХХIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Куҫӗсем унӑн кӑвар пекех йӑлкӑшаҫҫӗ.

Глаза ее сверкали, как раскаленные угольки.

XXII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Унӑн куҫӗсем пӑсӑлсан, помещик мӗн хӑтланнине ӗмӗрне те манас ҫук.

На всю жизнь запомнилось батраку, как они обошлись с ним, когда у него разболелись глаза.

XIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Куҫӗсем унӑн хупӑ пулнӑ, куҫхӑрпаххисем витӗр — пӗрин хыҫҫӑн тепри — куҫҫуль тумламӗсем тухнӑ.

Глаза его были закрыты, и из-под ресниц одна за другой выкатывались слезы.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Пичӗ ун шурӑхса кайнӑ, куҫӗсем хупӑннӑ, хулпуҫҫийӗсем чӗтӗре пуҫланӑ.

Лицо его побледнело, глаза закрылись, плечи задрожали.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Тем тесессӗн те, — сасартӑк шанчӑклӑн, хыттӑн каласа янӑ Фома, куҫӗсем ун каллех хӗмленме пуҫланӑ, — тем тесессӗн те — пӗтӗмпех эсир айӑплӑ!

— А все-таки, — вдруг уверенно и громко сказал Фома, и вновь глаза его вспыхнули, — все-таки — ваша во всем вина!

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Маякин лӑпкӑ пулнӑ, анчах унӑн куҫӗсем, темӗнле, пулса иртнӗ ӗҫе юрӑхлӑ мар — ҫуттӑн йӑлтӑртатнӑ…

Маякин был спокоен, но глаза у него поблескивали как-то несообразно событию, — светло…

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Бобров именчӗклӗн кулнӑ, анчах унӑн пӗчӗк куҫӗсем Фомана пӑта пӑри пек шӑтарнӑ.

Бобров смущенно смеялся, но его маленькие глазки сверлили Фому, как буравчики.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унӑн куҫӗсем юнӑхса кайнӑ.

Глаза у него налились кровью.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фоман пичӗ тӗксӗмленнӗ, куҫӗсем ҫаврашкаланнӑ…

Лицо Фомы потемнело, глаза стали круглыми…

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл, чӗвен тӑрса, мӑйне тӑсса, таҫта — сӗтел вӗҫнелле пӑхнӑ, пӗчӗк куҫӗсем унӑн тӗлӗнтермӗшлӗн йӑлтӑртатнӑ, — калӑн, вӑл унта темскер кӑмӑла килекен япала асӑрханӑ, тейӗн.

Поднявшись на носки, он смотрел, вытянув шею, куда-то на конец стола, и глазки его странно блестели, точно там он видел что-то приятное для себя.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Яков Тарасович ҫӳҫенсе илнӗ, пичӗ ҫинчи пӗркеленчӗкӗсем, кулакан куҫӗсем патӗнчен тапранса тутисем патне ҫитиччен, пайӑркан-пайӑркан сарӑлнӑ, кукша пуҫӗ, темӗнле, тӗксӗмрех ҫӑлтӑр евӗр ҫуталса тӑнӑ.

— Яков Тарасович вздрогнул; морщины разошлись по лицу его лучами от улыбающихся глаз к губам, и вся его лысая голова стала похожа на какую-то темную звезду.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома, темӗнле хӑюсӑр та кунӗ ҫынсемпе пӗрле сӗтел вӗҫне вырнаҫнӑскер, хреснашшӗн куҫӗсем пӗрмаях хӑйӗн ҫинче ҫӳренине туйса ларнӑ.

Фома, усевшись на конце стола, среди каких-то робких и скромных людей, то и дело чувствовал на себе острые взгляды старика.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed