Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

утӑ the word is in our database.
утӑ (тĕпĕ: утӑ) more information about the word form can be found here.
Хир качакисем, пӑшисем, утӑ капанӗсем патне, чӗпӗтсе ҫиме ял ҫывӑхнех пыраҫҫӗ.

Козули и лоси приходят щипать сено из стогов у самой деревни.

Награда // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Васькӑна ешчӗке вырнаҫтарчӗҫ, урайне сармаллипе витрӗҫ, сысна ҫури, сӑмсине утӑ ӑшне чиксе, ҫывӑрса кайрӗ.

Ваську положили в ящик, закутали половичком, и он заснул, зарывшись носом в сено.

Хӑрушӑ каҫ // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Леночка тултан утӑ тултарнӑ ешчӗк йӑтса кӗчӗ те кӗтессе лартрӗ.

Таня притащила ящик, набитый сеном, поставила его в угол.

Хӑрушӑ каҫ // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Шӑшисем утӑ ӑшне ан кӗччӗр тесе, пилӗк капан тавра канав чавса ҫаврӑнтӑмӑр.

Окопали пять стогов сена канавами от мышей.

Звено дневникӗ // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Хӗрсем сырӑш ҫине утӑ хураҫҫӗ, пӗрер виҫе сӗлӗ ярса параҫҫӗ.

Девушки в конюшне подкладывали в ясли свежего сена, подсыпали овса.

Мӗншӗн Чижик авӑн ҫапнӑ ҫӗре лекмерӗ // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

— Юрӗ, — терӗ Власьевна, — эпӗ ыран утӑ ҫулнӑ ҫӗре каятӑп, унта Нюра амӑшне Холмиран Нюрӑпа ытти ачасене яма хушӑп.

— Ладно, — говорит Власьевна, — я завтра в луга пойду и Нюриной матери велю, чтоб она Нюру прислала и других ребят из Холмов.

Каҫ пулсан // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Халӗ утӑ ҫулаҫҫӗ, улма купалаҫҫӗ, ҫум ҫумлаҫҫӗ.

Сейчас сенокос, окучка, полка…

Алӑк умӗнчи хуралҫӑсем // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Утӑ пуҫтарать, — терӗ те, макӑрса ярас патне ҫитнӗ хӗрачан ҫавӑнтах пичӗ тӑрӑх куҫҫулӗ юхса анчӗ.

Сено гребет, — говорит девчонка плаксиво, мелкие слезы тоже начинают катиться у нее по лицу.

Алӑк умӗнчи хуралҫӑсем // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Утӑ та ҫулмалла, тырӑ та вырмалла, ҫум та ҫумламалла, ҫӗрулми кӑлармалли вӑхӑт та ҫитет!

Тут тебе сенокос, тут тебе и жать надо, тут и полоть, а там и картошка подоспеет!

Ту ҫинче // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Урапа ҫине тиенӗ утӑ та пулӑшмасть.

Не помогает и сено, наваленное на телегу.

Картта ҫинче ҫук ял // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Утӑ ҫулнӑ чух эпӗ вара никамран та кая юлман!

А в сенокос я не хуже других кашивала!

Леночка мӗншӗн ҫивӗтне пӗтӗрнӗ // Тани Юн. Карнаухова И. В. Туслӑ ачасем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 256 с.

Утӑ ҫулакансем карӑш йӑви пӑтне ҫулса ҫитсен, пӗри ҫавине сулса янӑ та карӑш ами пуҫне каснӑ татнӑ; ҫӑмартисене хӗвне илсе чикнӗ, унтан ачисене выляма панӑ.

Когда косцы дошли до дергачиного гнезда, один мужик махнул косой и срезал дергачихе голову, а яйца положил за пазуху и отдал ребятам играть.

Карӑшпа ами // Чӗмпӗр чӑваш шкулӗ. Толстой Л. Н. Упа тытни: Калавсем, халапсем, юптарса каланисем. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 264 с.

Утӑ ҫулакан ҫынсем мӗн тӑваҫҫӗ-ха тесе, карӑш пӑхма тухнӑ.

Дергач вылетел посмотреть, что делают косцы.

Карӑшпа ами // Чӗмпӗр чӑваш шкулӗ. Толстой Л. Н. Упа тытни: Калавсем, халапсем, юптарса каланисем. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 264 с.

Пӗр карӑш каярах юлса ҫаран ҫине йӑва ҫавӑрнӑ, утӑ ҫулнӑ вӑхӑтра ами пусма ларнӑ.

Дергач поздно свил в лугу гнездо, и в покос еще самка сидела на яйцах.

Карӑшпа ами // Чӗмпӗр чӑваш шкулӗ. Толстой Л. Н. Упа тытни: Калавсем, халапсем, юптарса каланисем. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 264 с.

Ашшӗ ӑна: «Халӗ утӑ ҫийӗ, кӗрепле ил те атя-ха, ачам, мана пӑртак пулӑш», — тенӗ.

Отец сказал: «Нынче покос, возьми грабли и пойдем, пособи мне».

Нумай вӗреннӗ ача // Чӗмпӗр чӑваш шкулӗ. Толстой Л. Н. Упа тытни: Калавсем, халапсем, юптарса каланисем. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 264 с.

Хӑй мӗн тунине пӗлмесӗрех, пур ҫӗрте те хаклӑ мантикорӑна курнӑ евӗр, вӑл, сывлӑшра аллисемпе утӑ ҫулакан машина ҫунаттисем пек палтӑртаттарса, вӑрман еннелле чупса кайрӗ.

И он побежал по лесу, уже не сознавая, что делает, повсюду воображая драгоценную мантикору, размахивая в воздухе руками, как огромная сенокосилка.

Вунпиллӗкмӗш сыпӑк // Роза Митрушкина. Жюль Верн. Вунпилӗк ҫулхи капитан. Роман. Куҫараканӗ Митрушкина Р. М. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1984 ҫул, 304 с.

Владимир Ильич, утӑ ҫӗклемӗ ҫине аллисемпе тӗренсе, тутлӑ шӑршӑллӑ сывлӑша киленсе сывларӗ, кӑнтӑрлахи шӑрӑхран сивӗнсе ӗлкӗреймен ҫӗр ӑшшине туйса тӑчӗ.

Владимир Ильич, облокотившись на охапку сена, жадно вдыхал душистый воздух, ощущал тепло еще не остывшей после дневного зноя земли.

Кӑвайтсем // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Тин ҫулса пӑрахнӑ утӑ шӑрши кӗрет, дирижер патакӗпе сулнӑ пекех шӑрчӑксем чӑрлатма тытӑнчӗҫ.

Острее запахло свежескошенным сеном, и, словно по мановению дирижерской палочки, застрекотали кузнечики.

Кӑвайтсем // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Утӑ ҫулакансем ейу каякан вӗҫӗ-хӗррисӗр улӑх тӑрӑх васкарӗҫ, ҫава айӗнче курӑк чашлатса юлма тытӑнчӗ.

Зашагали косари по необъятному заливному лугу, сочно захрустела трава под косой.

Ҫула тухни // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Утӑ ҫӗртекен ҫумӑр теҫҫӗ ӑна урӑхла, утта ҫӗртет вӑл.

Сеногноем его еще зовут — много сена губит.

Карпеи // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed