Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

лӑпкӑн the word is in our database.
лӑпкӑн (тĕпĕ: лӑпкӑн) more information about the word form can be found here.
Лешӗ лӑпкӑн ҫеҫ эмальне илемлетнӗ авалхи тӑвар сулчине сӑнакаласа ларнӑ, мӑйӑхӗсене пӗтернӗ, старикӗн сӑмахӗсене илтмен пекех пулнӑ.

Oн сидел спокойно, рассматривая старинную солонку-ковчежец, украшенную эмалью, крутил усы и как будто не слыхал слов старика…

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Старик лӑпкӑн, йӗрӗнӳллӗ ҫӑмӑл кулӑпа калаҫасшӑн пулнӑ, анчах кулли унӑн пичӗ ҫине килмен, пӗркеленчӗкӗсем хӗрӳллӗн сиккелесе тӑнӑ, пӗчӗк куҫӗсем уйрӑмах йӑлтӑртатнӑ.

Старик старался говорить спокойно, с пренебрежительной усмешкой, но усмешка не выходила на лице у него, морщины возбужденно вздрагивали, и глазки сверкали как-то особенно.

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Эсӗ ҫакна каласа пар: лӑпкӑн пурӑнас тесессӗн… ну, калӑпӑр, хупа ху кӑмӑллӑ пулас тесессӗн — мӗн тумалла-ха?

— Ты скажи-ка — а что нужно делать, чтобы спокойно жить… то есть чтобы собой быть довольным.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вара старик, пӗр минут ҫеҫ паҫӑртарах ӳпкелешсе кӑмӑлне хуҫнӑскер, таппа лекнӗ шӑши пек пӳлӗм тӑрӑх ӑшталанса ҫӳренӗскер, халӗ ӗҫлӗхлӗ сӑнпа, лӑпкӑн, ҫирӗппӗн сӗтел патне пынӑ та, креслона майлаштарса, ун ҫине тирпейлӗн ларнӑ.

И старик, за минуту пред тем упавший духом до жалоб, в тоске метавшийся по комнате, как мышь в мышеловке, теперь с озабоченным лицом, спокойно и твердо снова подошел к столу, тщательно уставил около него свое кресло и сел, говоря:

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Акӑ, Саша… уншӑн тӗнче тикӗс, вӑл, хӑйне тӗрткеленине асӑрхамасӑр, пурин ҫине те тӗксӗм куҫсемпе лӑпкӑн пӑхса, тӳрех хӗвӗшӳ варрине пырать…

Саша, равнодушная, не обращая внимания на толчки, идет прямо в самую гущу, спокойно глядя на все темными глазами.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Анчах Маякин пукан ҫинче тӳрленсе ларнӑ та, Фома пекех ахаллӗн, лӑпкӑн: — Пӗлетӗн-и — эп санпа мӗскер тӑвасса? — тесе хунӑ.

Но Маякин выпрямился на стуле и сказал тоже просто и спокойно: — А знаешь ты, как я могу с тобой поступить?

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ну, юрӗ! — лӑпкӑн ответленӗ Фома.

— Ну, хорошо! — спокойно ответил Фома.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫак сӑмаха вӑл тӗлӗнмелле лӑпкӑн каланӑ, ӑна пула Маякин кӑртлатса илнӗ, пичӗ ҫинчи пӗркеленчӗксем ҫуйхавлӑн чӗтренсе кайнӑ.

Он сделал это так спокойно, что Маякина даже повело всего и морщины на его лице тревожно задрожали.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Саша, унӑн хыҫӗнче тӑрса, хулпуҫҫи урлӑ пӗчӗк старике лӑпкӑн ҫеҫ сӑнанӑ.

Саша стояла сзади него и из-за плеча спокойно разглядывала маленького старичка.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ан тив, калаҫчӑр… — лӑпкӑн тавӑрнӑ Саша.

— Пускай говорят… — спокойно сказала Саша.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗнле тата! — лӑпкӑн, ӗненӳллӗн ответленӗ Саша.

— А как же! — спокойно и уверенно ответила Саша.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ӗҫ мӗн чухлӗ малалла кайнӑ, ҫавӑн чул ӑна — хӑйсен вӑйне лӑпкӑн шанакан ушкӑн хушшинче, ҫырма тӗпӗнчен темиҫе теҫетке пин пӑт туртакан йывӑрлӑха хуҫашӑн кӑларма хатӗр тӑракан ҫынсен хушшинче — хӑйне хӑй ытлашшин курса тӑма йывӑр та кӳренӳллӗ пулнӑ.

Чем дальше шло дело — тем тяжелей и обидней было ему видеть себя лишним среди спокойно уверенных в своей силе людей, готовых поднять для него несколько десятков тысяч пудов со дна реки.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Тӑхта! — лӑпкӑн чарнӑ ӑна Саша.

— Погоди! — спокойно остановила его Саша.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Суятӑн! — лӑпкӑн хирӗҫленӗ Саша.

— Врешь! — возразила Саша спокойно.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗншӗн-ха эп, ыттисем пек, лӑпкӑн, шанчӑклӑн пурӑнма пултараймастӑп? — тесе, татӑклӑн шухӑшласшӑн пулнӑ вӑл.

Он пытался додуматься, почему не может жить спокойно и уверенно, как другие живут?

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Чжао курӑнми пулсан, кӑмӑлӗ пусӑрӑннипе савӑнса кайнӑ хӗрарӑм хапхине питӗрсе пӳртне кӗчӗ, выртнӑ-выртманах лӑпкӑн ҫывӑрса кайрӗ.

Когда вдова Чжао скрылась за снежной пеленой, жена Лю Дэ-шаня, счастливая и умиротворенная, вернулась обратно, легла и тотчас же заснула.

XII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Халиччен шавламасӑр тӑнӑ Го Цюань-хай ҫӑварӗнчи чӗлӗмне кӑларчӗ те лӑпкӑн ҫеҫ калаҫма тытӑнчӗ:

Молчавший до сих пор Го Цюань-хай вынул изо рта трубку и миролюбиво заговорил:

X // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Ҫук-ха, чӑп-чӑмӑр ӑспах, — ватӑ ҫын йӗплешнине хирӗҫ лӑпкӑн тавӑрса каларӗ Виталий.

Help to translate

10 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Нивушлӗ шанчӑклӑ ҫул юлташӗ пулайман пулӑттӑм-ши вара эпӗ сирӗншӗн, Андрей Васильевич? — пӗр кас каларӗ-каларӗ те Дина хӗрӳленсе, вӗҫлемӗш сӑмахне вара, кусса анмалли япалана пустуях сӑрт тӳпинелле тӗке-тӗке хӑшкӑлнӑн, лӑпкӑн та ӗшенчӗклӗн йӑлмакласа хучӗ.

Help to translate

8 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

— Чӑн, кайма вӑхӑт, — лӑпкӑн каланӑ Ухтищева хӗрлӗ ҫӳҫлӗ дама.

— Да, пора ехать, — спокойно сказала Ухтищеву его рыжая дама.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed