Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

шӑппӑн the word is in our database.
шӑппӑн (тĕпĕ: шӑппӑн) more information about the word form can be found here.
Феня, хӑнасем кулса шӳтленине пӑхмасӑр, шӑппӑн Курганов мӗн хушасса кӗтсе тӑнӑ.

Феня не обратила внимания на улыбки и шутки гостей и молча дожидалась приказаний Курганова.

III // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.

Вӑл стакан ҫӗкленӗ те, ответ кӗтсе, шӑппӑн кулнӑ.

Он поднял стакан и молча улыбался, ожидая ответа.

II // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.

Степанида савӑннипе хӗрелсе кайнӑ, юри именем пек тунӑ; ҫыхха тытса, ним калама аптӑраса, шӑппӑн кулса тӑнӑ.

Степанида раскраснелась от удовольствия, притворно смутилась и, принимая сверток, молча улыбалась, не зная, что сказать.

II // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.

Анчах Кочетков сасартӑк кам та пулин пӑшӑлтатса калаҫнине илтет те: — Чарӑнӑр калаҫма! Шӑппӑн утӑр! — тет вӑл хулӑ сасӑпа.

Но вот Кочетков услышит чей-нибудь шепот: — Прекратить разговоры! Идти бесшумно! — скажет он.

Ашшӗпе хӗрӗ // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.

Партизансем яланах ҫӗрле ҫӳретчӗҫ, шӑппӑн утма тӑрӑшатчӗҫ, походсенче сас-чӗв кӑларас мар тесе, турат-тӗрете тӗкӗнме те хӑратчӗҫ.

Обычно партизаны ходили ночью и старались ступать тихо, веточку боялись тронуть, чтобы не производить шума.

Ашшӗпе хӗрӗ // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.

Тӑшман патне шӑппӑн йӑпшӑнса пымалла-ҫке!

Надо к врагу потихоньку подойти — ежели в лаптях, то и не слышно.

Лагерьте // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.

Вӑл чӳрече патне пычӗ, урамалла асӑрханса пӑхрӗ те, шӑппӑн калаҫа-калаҫа каллех пукан ҫине ларчӗ.

Он подошёл к окну, осторожно взглянул на улицу и снова сел на стул, продолжая тихим голосом:

Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.

Унтан вӑл, аллине ман чӗркуҫҫи ҫине хучӗ те мана питрен пӑхса, питӗ шӑппӑн ҫапла каларӗ:

Затем он положил свою руку на колено мне, заглянул в лицо моё и, понизив голос, продолжал:

Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.

Ку сӑмахсене вӑл шӑппӑн, питӗ ӑнланмалла, пӗр мухтанмасӑр каларӗ.

Всё это он сказал негромко, очень внятно, но без хвастовства.

Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.

… Вӑл ман пата чылай каҫ пулсан пычӗ, ман пӳлӗме асӑрханарах пӑхса ҫаврӑнчӗ те, шӑппӑн ҫапла ыйтрӗ:

…Он пришёл ко мне поздно вечером и, подозрительно оглянув мою комнату, негромко спросил:

Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.

— Тен, эсир наука ҫинчен мӗн те пулин калӑр? — ыйтрӑм шӑппӑн.

— Может быть, вы скажете что-нибудь о науке? — тихо спросил я.

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

— О, — терӗ вӑл шӑппӑн.

— О! — спокойно отозвался он.

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

— О, тӗрӗс! — терӗм эпӗ шӑппӑн.

— О, да! — охотно согласился я.

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

— Паллах, ӗненме пултараймасть! — шӑппӑн каларӗ вӑл каллех, шухӑшне ҫирӗплетсе.

— Конечно, нет! — подтвердил он тоже шёпотом.

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

— Ку сӑмах пирӗн хушӑра ҫеҫ юлтӑр, — терӗ вӑл шӑппӑн.

— Пусть это будет между нами! — тихо предупредил он.

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

Вӑл шӑппӑн ҫапла калаҫма пуҫларӗ:

Он тихо начал:

Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.

Вӑл хӑйне валли, шӑппӑн та ҫыхӑнусӑр, чышкипе рычак йывӑҫҫи ҫине ҫапа-ҫапа мӑкӑртатрӗ.

Он бормотал для себя, всё более тихо и бессвязно, пристукивая кулаком по дереву рычага.

Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.

Ҫав минутсенче вӗсем хӑрушӑ, ӗнер кӑна сурӑхсем хӑйсен картине кӗнӗ пек лӑпкӑн та шӑппӑн пырса кӗнӗ чиркӗве те аркатса тӑкма пултараҫҫӗ.

В эти минуты они страшны и могут разрушить церковь, куда ещё вчера вечером шли кротко и покорно, как овцы в хлев.

Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.

Анчах хамӑр, иксӗмӗр кӑна юлсан, вӑл салхуллӑн та шӑппӑн калаҫма тытӑнчӗ:

А когда мы остались одни, он сказал хмуро и тихо:

Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.

Ромаҫ мана шӑппӑн кӑна: — Ҫурӑмпа ман ҫурӑм еннелле тӑрӑр! Хыҫалтан пырса ан ҫапчӑр… — терӗ.

Ромась шепнул: — Встаньте спиной к моей спине! Чтобы сзади не ударили…

Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed