Шырав
Шырав ĕçĕ:
Феня, хӑнасем кулса шӳтленине пӑхмасӑр, шӑппӑн Курганов мӗн хушасса кӗтсе тӑнӑ.Феня не обратила внимания на улыбки и шутки гостей и молча дожидалась приказаний Курганова.
III // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.
Вӑл стакан ҫӗкленӗ те, ответ кӗтсе, шӑппӑн кулнӑ.
II // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.
Степанида савӑннипе хӗрелсе кайнӑ, юри именем пек тунӑ; ҫыхха тытса, ним калама аптӑраса, шӑппӑн кулса тӑнӑ.
II // Петӗр Хусанкай. Телешов Д.Н. Типшар: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1946. — 56 с. — 8–56 с.
Анчах Кочетков сасартӑк кам та пулин пӑшӑлтатса калаҫнине илтет те: — Чарӑнӑр калаҫма! Шӑппӑн утӑр! — тет вӑл хулӑ сасӑпа.Но вот Кочетков услышит чей-нибудь шепот: — Прекратить разговоры! Идти бесшумно! — скажет он.
Ашшӗпе хӗрӗ // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.
Партизансем яланах ҫӗрле ҫӳретчӗҫ, шӑппӑн утма тӑрӑшатчӗҫ, походсенче сас-чӗв кӑларас мар тесе, турат-тӗрете тӗкӗнме те хӑратчӗҫ.
Ашшӗпе хӗрӗ // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.
Тӑшман патне шӑппӑн йӑпшӑнса пымалла-ҫке!Надо к врагу потихоньку подойти — ежели в лаптях, то и не слышно.
Лагерьте // Уйӑп Мишши. Медведев Д.Н. Ровно патӗнче: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1951. — 246 с.
Вӑл чӳрече патне пычӗ, урамалла асӑрханса пӑхрӗ те, шӑппӑн калаҫа-калаҫа каллех пукан ҫине ларчӗ.Он подошёл к окну, осторожно взглянул на улицу и снова сел на стул, продолжая тихим голосом:
Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.
Унтан вӑл, аллине ман чӗркуҫҫи ҫине хучӗ те мана питрен пӑхса, питӗ шӑппӑн ҫапла каларӗ:Затем он положил свою руку на колено мне, заглянул в лицо моё и, понизив голос, продолжал:
Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.
Ку сӑмахсене вӑл шӑппӑн, питӗ ӑнланмалла, пӗр мухтанмасӑр каларӗ.Всё это он сказал негромко, очень внятно, но без хвастовства.
Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.
… Вӑл ман пата чылай каҫ пулсан пычӗ, ман пӳлӗме асӑрханарах пӑхса ҫаврӑнчӗ те, шӑппӑн ҫапла ыйтрӗ:…Он пришёл ко мне поздно вечером и, подозрительно оглянув мою комнату, негромко спросил:
Мораль хуралҫи // А. Петров. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 62–75 с.
— Тен, эсир наука ҫинчен мӗн те пулин калӑр? — ыйтрӑм шӑппӑн.— Может быть, вы скажете что-нибудь о науке? — тихо спросил я.
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
— О, — терӗ вӑл шӑппӑн.
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
— О, тӗрӗс! — терӗм эпӗ шӑппӑн.
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
— Паллах, ӗненме пултараймасть! — шӑппӑн каларӗ вӑл каллех, шухӑшне ҫирӗплетсе.
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
— Ку сӑмах пирӗн хушӑра ҫеҫ юлтӑр, — терӗ вӑл шӑппӑн.
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
Вӑл шӑппӑн ҫапла калаҫма пуҫларӗ:
Республика королӗсенчен пӗри // Александр Алга. Горький М. Америкӑра. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1950. — 76 с. — 46–61 с.
Вӑл хӑйне валли, шӑппӑн та ҫыхӑнусӑр, чышкипе рычак йывӑҫҫи ҫине ҫапа-ҫапа мӑкӑртатрӗ.Он бормотал для себя, всё более тихо и бессвязно, пристукивая кулаком по дереву рычага.
Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.
Ҫав минутсенче вӗсем хӑрушӑ, ӗнер кӑна сурӑхсем хӑйсен картине кӗнӗ пек лӑпкӑн та шӑппӑн пырса кӗнӗ чиркӗве те аркатса тӑкма пултараҫҫӗ.
Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.
Анчах хамӑр, иксӗмӗр кӑна юлсан, вӑл салхуллӑн та шӑппӑн калаҫма тытӑнчӗ:
Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.
Ромаҫ мана шӑппӑн кӑна: — Ҫурӑмпа ман ҫурӑм еннелле тӑрӑр! Хыҫалтан пырса ан ҫапчӑр… — терӗ.Ромась шепнул: — Встаньте спиной к моей спине! Чтобы сзади не ударили…
Манӑн университетсем // Леонид Агаков. Горький М. Манӑн университетсем: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1948. — 138 с.