Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Зоя the word is in our database.
Зоя (тĕпĕ: Зоя) more information about the word form can be found here.
Тӗрӗссипе каласан, Зоя Шурӑна вӗҫӗмсӗр асӑрхаттарнипе йӑлӑхтарса та ҫитернӗ пулӗ, анчах лешӗ сайра хутран кӑна тарӑхатчӗ, темле хӗрсе тавлашнӑ вӑхӑтра та тӗртсе е ҫапса ярас шухӑш ун пуҫне нихҫан та пырса кӗмен.

По совести говоря, она подчас надоедала ему своими замечаниями, но бунтовал он редко, и ему даже в самом бурном споре в голову не приходило толкнуть или ударить ее.

Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ҫитменнине Шура, пӗчӗккӗренех ҫирӗп ӳснӗскер, вӑйлӑрахчӗ, Зоя вара яланах ҫинҫешке те ҫиелтен пӑхсан начар пек курӑнатчӗ.

При этом Шура был сильнее: он рос настоящим крепышом, а Зоя так и оставалась тоненькой и с виду хрупкой.

Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Александр вара чӑлхине хыватчӗ те, Зоя унти пур шӑтӑксене те саплатчӗ.

Александр покорно снимал чулки, и Зоя сама штопала все дырки.

Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя Шурӑпа калаҫнӑ чухне яланах хӑйне аслӑраххи вырӑнне хуратчӗ, ҫавӑнпа ӑна вӑл час-часах ятласа та илнӗ:

Зоя всегда разговаривала о Шурой, как старшая с младшим, и ему частенько от нее доставалось:

Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Мӗн тери телейлӗ кун! — терӗ Зоя сывлӑш питӗрӗнес пек сасӑпа.

— Какой счастливый день! — задыхающимся голосом сказала Зоя.

«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Ну, мӗнле, уйӑхӑн вунвиҫҫӗмӗш кунӗ телейсӗр-и? — кӑшкӑратчӗ Зоя Шурӑна.

— Ну что, несчастливое число тринадцать? Несчастливое, да?! — торжествующе кричала Зоя.

«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Март уйӑхӗн пуҫламӑшӗнче («шӑп та шай хӗрарӑм кунӗ тӗлне!» кӑшкӑрса ячӗ Зоя) Ляпидевски самолечӗ пӑр ҫине анса ларнӑ та хӗрарӑмсемпе ачасене ҫӗр ҫине илсе тухнӑ.

И вот в начале марта («Прямо к Женскому дню!» — воскликнула при этом известии Зоя) самолет Ляпидевского совершил посадку на льдине и перенес женщин и детей на твердую землю.

«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Шӑнмаҫҫӗ те, — терӗ Зоя, ман хулпуҫҫи урлӑ хаҫат ҫине пӑхса.

— И не замерзнут, — подхватывает Зоя, заглядывая через мое плечо в газету.

«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Анне, каҫар ӗнтӗ ҫавна! — Шура сасси янӑраса кайнӑ пекех тепӗр хут каларӗ Зоя.

— Мама, прости его! — как эхо, повторила Зоя.

Ҫӗнӗ пальто // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Анне, Гайдар ӑҫта пурӑнать? — ыйтрӗ пӗрре Зоя.

— Мама, Гайдар где живет? — спросила как-то Зоя.

Юратнӑ кӗнекесем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Юлашкинчен, Зоя тӳсеймесӗр кӗнекене илчӗ те хӑех вуласа тухрӗ.

Под конец Зоя не вытерпела, взялась за книжку и дочитала ее сама.

Юратнӑ кӗнекесем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— У-у, ку ытла та инҫе-ха, — тӑсса каларӗ Зоя.

— У-у, это еще не скоро, — протянула Зоя.

Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Ху пысӑк, ҫапах йӗретӗн, — терӗ мана Зоя, эпӗ «Овод» вуласа ларнине курсан.

— Большая, а плачешь… — задумчиво и удивленно сказала Зоя, застав меня за перечитыванием «Овода».

Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя пӗрре Ниобее шеллесе пӑрахнине астӑватӑп.

Помню, Зоя пожалела Ниобею.

Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Сасартӑк Зоя: — Мана атте ҫӗрӗ куҫӗсене мӗншӗн чултан тунине ӑнлантарса пама пулнӑччӗ, анчах ӑнлантараймарӗ… — терӗ.

И вдруг Зоя сказала: — Мне папа обещал объяснить, почему в кольцах всегда камешки, да так и не объяснил… —

Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Анчах нумай ан тӑр эсӗ, Зоя.

— Только не задерживайся надолго, Зоя.

Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Тепӗр ирпе шкула тухса кайнӑ чух Зоя: — Паян татах хӗрсемпе шкула юлма юрать-и? — тесе ыйтрӗ.

На другое утро, уходя в школу, Зоя спросила: — Можно, я сегодня опять позанимаюсь с девочками?

Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя шкула кӑнтӑрла ҫимелли илсе пычӗ.

— Зоя захватила большущий завтрак.

Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя хутне кӗчӗ Шура.

— Вступился Шура.

Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Мӗн тӑватӑн эсӗ? — ыйтать Зоя хуллен те ҫирӗппӗн.

— Что же ты делаешь? — негромко и внушительно говорила ей Зоя.

Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed