Шырав
Шырав ĕçĕ:
Тӗрӗссипе каласан, Зоя Шурӑна вӗҫӗмсӗр асӑрхаттарнипе йӑлӑхтарса та ҫитернӗ пулӗ, анчах лешӗ сайра хутран кӑна тарӑхатчӗ, темле хӗрсе тавлашнӑ вӑхӑтра та тӗртсе е ҫапса ярас шухӑш ун пуҫне нихҫан та пырса кӗмен.
Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Ҫитменнине Шура, пӗчӗккӗренех ҫирӗп ӳснӗскер, вӑйлӑрахчӗ, Зоя вара яланах ҫинҫешке те ҫиелтен пӑхсан начар пек курӑнатчӗ.
Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Александр вара чӑлхине хыватчӗ те, Зоя унти пур шӑтӑксене те саплатчӗ.Александр покорно снимал чулки, и Зоя сама штопала все дырки.
Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Зоя Шурӑпа калаҫнӑ чухне яланах хӑйне аслӑраххи вырӑнне хуратчӗ, ҫавӑнпа ӑна вӑл час-часах ятласа та илнӗ:Зоя всегда разговаривала о Шурой, как старшая с младшим, и ему частенько от нее доставалось:
Аслипе кӗҫӗнни // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Мӗн тери телейлӗ кун! — терӗ Зоя сывлӑш питӗрӗнес пек сасӑпа.— Какой счастливый день! — задыхающимся голосом сказала Зоя.
«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Ну, мӗнле, уйӑхӑн вунвиҫҫӗмӗш кунӗ телейсӗр-и? — кӑшкӑратчӗ Зоя Шурӑна.— Ну что, несчастливое число тринадцать? Несчастливое, да?! — торжествующе кричала Зоя.
«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Март уйӑхӗн пуҫламӑшӗнче («шӑп та шай хӗрарӑм кунӗ тӗлне!» кӑшкӑрса ячӗ Зоя) Ляпидевски самолечӗ пӑр ҫине анса ларнӑ та хӗрарӑмсемпе ачасене ҫӗр ҫине илсе тухнӑ.
«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Шӑнмаҫҫӗ те, — терӗ Зоя, ман хулпуҫҫи урлӑ хаҫат ҫине пӑхса.— И не замерзнут, — подхватывает Зоя, заглядывая через мое плечо в газету.
«Челюскин!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Анне, каҫар ӗнтӗ ҫавна! — Шура сасси янӑраса кайнӑ пекех тепӗр хут каларӗ Зоя.
Ҫӗнӗ пальто // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Анне, Гайдар ӑҫта пурӑнать? — ыйтрӗ пӗрре Зоя.
Юратнӑ кӗнекесем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Юлашкинчен, Зоя тӳсеймесӗр кӗнекене илчӗ те хӑех вуласа тухрӗ.Под конец Зоя не вытерпела, взялась за книжку и дочитала ее сама.
Юратнӑ кӗнекесем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— У-у, ку ытла та инҫе-ха, — тӑсса каларӗ Зоя.
Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Ху пысӑк, ҫапах йӗретӗн, — терӗ мана Зоя, эпӗ «Овод» вуласа ларнине курсан.— Большая, а плачешь… — задумчиво и удивленно сказала Зоя, застав меня за перечитыванием «Овода».
Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Зоя пӗрре Ниобее шеллесе пӑрахнине астӑватӑп.
Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Сасартӑк Зоя: — Мана атте ҫӗрӗ куҫӗсене мӗншӗн чултан тунине ӑнлантарса пама пулнӑччӗ, анчах ӑнлантараймарӗ… — терӗ.
Грексен мифӗсем // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Анчах нумай ан тӑр эсӗ, Зоя.
Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Тепӗр ирпе шкула тухса кайнӑ чух Зоя: — Паян татах хӗрсемпе шкула юлма юрать-и? — тесе ыйтрӗ.На другое утро, уходя в школу, Зоя спросила: — Можно, я сегодня опять позанимаюсь с девочками?
Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Зоя шкула кӑнтӑрла ҫимелли илсе пычӗ.
Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Зоя хутне кӗчӗ Шура.
Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Мӗн тӑватӑн эсӗ? — ыйтать Зоя хуллен те ҫирӗппӗн.— Что же ты делаешь? — негромко и внушительно говорила ей Зоя.
Ҫӗнӗ шкул // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.