Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Зоя the word is in our database.
Зоя (тĕпĕ: Зоя) more information about the word form can be found here.
Эпӗ ҫӑвӑнатӑп, анчах Зоя мӗн ӗҫленине пӑхмасӑрах пӗлетӗп.

Я умываюсь, но, и не глядя, знаю, что делает Зоя.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Эсӗ Испанири ачасене Артека илсе килни ҫинчен вуланӑ-и? — ыйтать Зоя.

— Ты читала? Испанских ребятишек привезли в Артек, — говорит Зоя.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ман алӑри портфельпе сумкӑна хуллен илсе: — Эсӗ ывӑннӑ пулӗ, анне, пар хам ҫӗклесе пырам, — тет.

… Зоя мягко отнимает у меня портфель и сумку: — Ты устала, давай я понесу.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Шура ӑҫта? — ыйтатчӗ Зоя алӑк урати урлӑ каҫнӑ-каҫманах.

— Где Шура? — спрашивала Зоя, едва переступив порог комнаты.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя ӑҫта?

— А где Зоя?

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Мӗн сӑлтавпа та пулин каланӑ вӑхӑтра таврӑнаймасан Зоя шухӑшлама пуҫлать, трамвай чарӑнакан вырӑна тухса паянхи пекех кӗтме пуҫлать.

Если меня что-нибудь задерживает, Зоя начинает беспокоиться, выходит мне навстречу к трамвайной остановке и ждет — вот как сегодня.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя мана хултан тытать те харӑс утас тесе урине улӑштарать.

Зоя берет меня под руку и примеряется, чтобы попасть в ногу.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ирпе ыйхӑран вӑрансанах Зоя почта ешчӗкӗ патне хаҫат илме чупать: Испанири фронтсенчи хыпарсене пӗлесшӗн.

Поутру, едва проснувшись, Зоя бежит к почтовому ящику за газетой: что сегодня на фронтах Испании?

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя вара хӑй дневникӗ ҫине, ытти ӗҫе тунӑ чухнехи пекех, пӗтӗм чунтан тӑрӑшса, час-часах тата мӗн пулса иртнине тӗплӗн ҫырса пыратчӗ.

Зоя относилась к дневнику добросовестно и серьезно, как ко всякому делу, за которое бралась: записывала часто и события излагала подробно.

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

«Костер умӗнче шухӑш ытларах ҫуралать, — ҫырса хунӑ Зоя 1935 ҫулта «Эпӗ ҫу кунӗсене мӗнле ирттерни» ятлӑ сочиненире.

«У костра хорошо думается, — писала Зоя в 1935 году в сочинении, которое называлось «Как я провела лето».

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Эпӗ те тӑма хатӗрленнӗччӗ, анчах мана Зоя чарчӗ: «Чим-ха, эсӗ лар-ха. Пирӗн звенори ачасем ҫеҫ саланаҫҫӗ. Малалла мӗн пулнине хӑвах курӑн».

Я тоже хотела подняться, но Зоя прошептала: «Нет, нет, ты сиди. Это только наше звено. Вот увидишь, что будет».

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ачасене каҫхи линейкӑна тӑратиччен кӑшт маларах Зоя Шурӑна аллинчен туртрӗ:

Незадолго до того, как ребятам надо было строиться на вечернюю линейку, Зоя потянула Шуру за руку:

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ман хулпуҫҫи ҫумне таянса ларнӑ Зоя сайра хутра куҫран пӑхса илет: «Киле кайманшӑн ӳкӗнместӗн вӗт. Ав мӗнле лайӑх кунта!» тенӗ пек туйӑнаҫҫӗ унӑн куҫӗсем.

Зоя тесно прижалась к моему плечу и изредка посматривала в лицо мне взглядом заговорщицы: «Не жалеешь, что осталась? Видишь, как хорошо!»

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Вӑл Надя Васильева ашшӗ, — хӑвӑрттӑн ӑнлантарчӗ Зоя.

— Это отец Нади Васильевой, — быстро пояснила мне Зоя.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Манӑн паҫӑрах киле таврӑнмаллаччӗ ӗнтӗ, ытти ачасен ашшӗ-амӑшӗсем лагерьте пӗри те юлман, анчах ман алла Зоя ярса тытнӑ: — Тӑхта эсӗ, тархасшӑн тата пӑртак тӑхта! — терӗ вӑл темиҫе хут та ӗнтӗ.

Мне давно надо было уехать, почти никого из родителей уже не осталось в лагере, но Зоя крепко держала меня за руку, повторяя: — Ну пожалуйста, останься! Подожди, посиди еще.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Вӑл ӑмӑртура Зоя ҫӗр метра пуринчен малтан чупса тухрӗ.

И Зоя пробежала расстояние в сто метров быстрее всех.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Хӑй тӗллӗн нимӗн ҫинчен те шухӑшлама пултараймасть, — терӗ Зоя, Шурӑна хурласа.

— Никакого самолюбия у него нет! — неодобрительно сказала мне Зоя.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

(«Ку пирӗн звено вожатӑйӗ», терӗ Зоя, эпӗ арҫын ача каласа кӑтартнине итлеме пуҫласан.)

(«Вожатый первого звена», — пояснила Зоя, заметив, как я прислушиваюсь к тому, что он рассказывает.)

Тӗлӗнмелле ҫулҫӳрев // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Анне, эпир вырсарникун отрядри ачасем пурте метро курма каятпӑр! — пӗлтерчӗ Зоя.

— Мама, мы в воскресенье всем отрядом пойдем смотреть метро! — сообщила Зоя.

Тӗлӗнмелле ҫулҫӳрев // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Эпӗ ыранхи кун ҫинчен шухӑшлатӑп, — терӗ Зоя хуллен.

— Я думаю про завтрашний день, — негромко отозвалась Зоя.

Сергей Миронович // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed