Шырав
Шырав ĕçĕ:
Эпӗ ҫӑвӑнатӑп, анчах Зоя мӗн ӗҫленине пӑхмасӑрах пӗлетӗп.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Эсӗ Испанири ачасене Артека илсе килни ҫинчен вуланӑ-и? — ыйтать Зоя.— Ты читала? Испанских ребятишек привезли в Артек, — говорит Зоя.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
… Зоя ман алӑри портфельпе сумкӑна хуллен илсе: — Эсӗ ывӑннӑ пулӗ, анне, пар хам ҫӗклесе пырам, — тет.… Зоя мягко отнимает у меня портфель и сумку: — Ты устала, давай я понесу.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Шура ӑҫта? — ыйтатчӗ Зоя алӑк урати урлӑ каҫнӑ-каҫманах.— Где Шура? — спрашивала Зоя, едва переступив порог комнаты.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Зоя ӑҫта?
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Мӗн сӑлтавпа та пулин каланӑ вӑхӑтра таврӑнаймасан Зоя шухӑшлама пуҫлать, трамвай чарӑнакан вырӑна тухса паянхи пекех кӗтме пуҫлать.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Зоя мана хултан тытать те харӑс утас тесе урине улӑштарать.Зоя берет меня под руку и примеряется, чтобы попасть в ногу.
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Ирпе ыйхӑран вӑрансанах Зоя почта ешчӗкӗ патне хаҫат илме чупать: Испанири фронтсенчи хыпарсене пӗлесшӗн.Поутру, едва проснувшись, Зоя бежит к почтовому ящику за газетой: что сегодня на фронтах Испании?
«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Зоя вара хӑй дневникӗ ҫине, ытти ӗҫе тунӑ чухнехи пекех, пӗтӗм чунтан тӑрӑшса, час-часах тата мӗн пулса иртнине тӗплӗн ҫырса пыратчӗ.
Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
«Костер умӗнче шухӑш ытларах ҫуралать, — ҫырса хунӑ Зоя 1935 ҫулта «Эпӗ ҫу кунӗсене мӗнле ирттерни» ятлӑ сочиненире.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Эпӗ те тӑма хатӗрленнӗччӗ, анчах мана Зоя чарчӗ: «Чим-ха, эсӗ лар-ха. Пирӗн звенори ачасем ҫеҫ саланаҫҫӗ. Малалла мӗн пулнине хӑвах курӑн».
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Ачасене каҫхи линейкӑна тӑратиччен кӑшт маларах Зоя Шурӑна аллинчен туртрӗ:Незадолго до того, как ребятам надо было строиться на вечернюю линейку, Зоя потянула Шуру за руку:
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Ман хулпуҫҫи ҫумне таянса ларнӑ Зоя сайра хутра куҫран пӑхса илет: «Киле кайманшӑн ӳкӗнместӗн вӗт. Ав мӗнле лайӑх кунта!» тенӗ пек туйӑнаҫҫӗ унӑн куҫӗсем.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Вӑл Надя Васильева ашшӗ, — хӑвӑрттӑн ӑнлантарчӗ Зоя.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Манӑн паҫӑрах киле таврӑнмаллаччӗ ӗнтӗ, ытти ачасен ашшӗ-амӑшӗсем лагерьте пӗри те юлман, анчах ман алла Зоя ярса тытнӑ: — Тӑхта эсӗ, тархасшӑн тата пӑртак тӑхта! — терӗ вӑл темиҫе хут та ӗнтӗ.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
Вӑл ӑмӑртура Зоя ҫӗр метра пуринчен малтан чупса тухрӗ.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Хӑй тӗллӗн нимӗн ҫинчен те шухӑшлама пултараймасть, — терӗ Зоя, Шурӑна хурласа.— Никакого самолюбия у него нет! — неодобрительно сказала мне Зоя.
«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
(«Ку пирӗн звено вожатӑйӗ», терӗ Зоя, эпӗ арҫын ача каласа кӑтартнине итлеме пуҫласан.)(«Вожатый первого звена», — пояснила Зоя, заметив, как я прислушиваюсь к тому, что он рассказывает.)
Тӗлӗнмелле ҫулҫӳрев // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Анне, эпир вырсарникун отрядри ачасем пурте метро курма каятпӑр! — пӗлтерчӗ Зоя.— Мама, мы в воскресенье всем отрядом пойдем смотреть метро! — сообщила Зоя.
Тӗлӗнмелле ҫулҫӳрев // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.
— Эпӗ ыранхи кун ҫинчен шухӑшлатӑп, — терӗ Зоя хуллен.
Сергей Миронович // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.