Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

чӗрине (тĕпĕ: чӗре) more information about the word form can be found here.
Апла пулин те, Виталий вӑлтса калаҫнӑҫем хӗр чӗрине тем ҫемҫи, тем илӗртӳлли тумлать те тумлать.

Но в словах Виталия чудилось что-то неизведанное, от чего кружилась голова…

3 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Ҫапах та санра такам та ӑмсанмалла ӑшӑ пур, хӑй патнелле вирлӗн туртакан ӑшӑ, — чӗрине ку таранччен тӗкӗнмен ҫӗнӗ япалана тӑнлать те тӑнлать Виталий.

А какая-то теплота вокруг тебя, притягательная теплота, — Виталий вслушивался к нечто новое, до сих пор не трогавшее сердце.

3 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Дина, вунулттӑ тултарса вунҫичче пуснӑскер, ҫӳҫе вулли пек йӑрӑс кӗлеткеллӗ те тӗнчене янк шӑтарса тухнӑ тӑнк кӑкӑрлӑскер, ҫутӑ та хаваслӑскер, йӗкӗт чӗрине туххӑмрах ҫатӑрласа тытрӗ, кӑвар сапрӗ.

Дине пошел семнадцатый, и она как-то в год вытянулась, расцвела неяркой, но милой девичьей красотой, стройная, как молодая ива, светловолосая, в отца, то веселая, то необычайно задумчивая, обратила она на себя внимание парня, и сердце его враз занялось, как будто на угли плеснули солярки.

3 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Ҫӳремен унпа пӗр йӗкӗт те, никам та ӑна каҫсерен вӑййа чӗнмен, ыталаман, чуптуман, ҫепӗҫ-ҫепӗҫ сӑмахсем каласа чӗрине пыллӑхлатайман.

Не звали парни ее вечерами на игрища, не обнимали ее талию крепкие руки у речки под березой, никто, жарко не целовал у ворот дома при расставании.

2 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Хвеччис хӑйне хӗнеттерӗ-и, чӗлхи унӑн ҫу сӗрмесӗрех епле йӑкӑшт-йӑкӑшт шукалать те — шеремет, такамӑн пӑрлӑ чӗрине те туххӑмрах ирӗлтерме пултарӗ.

Да и Хвечис совсем не та жена, что даст поучить себя кулаками, куда там! любое сердце растопит.

2 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Нивушлӗ хӗр чӗрине те Матви кӑкӑрне ҫатӑрласа илнӗ кӑвайтах тӗлкӗштерет?

Неужели и в сердце девушки загорелся тот же костер, что возник в груди Матвея?

1 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Сӗм-сӗм вӑрман варринчи пӳртре мӗн вӑркаттарать, мӗн пӑшӑрхантарать-ши хӗр чӗрине?

Что же волновало и тревожило девичье сердце в доме посреди темного леса.

1 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Кас-кас вӑл сисӗмлӗ варкӑшпа кӑкӑрне лӑш та лӑш хӑпарта-хӑпарта антарать, йӑшаланать, лӑпланса выртать, каллех йӑшаланать — ахӑртнех, ун чӗрине тем вӑркаттарать, тем пӑшӑрхантарать-тӗр.

Время от времени чутко вздымалась и опускалась грудь, она начинала суетиться, успокаивалась, потом снова суетилась — защемило сердце, что-то затревожило.

1 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

«Сирӗн аслӑ ывӑлӑра ҫакса вӗлернӗ» текен сӑмахпа ӳпкелесе амӑшӗн чӗрине миҫе хут амантман-ши?

Сколько раз бросали матери упрек, раня ее в самое сердце: «Ваш старший сын повешен».

Кӑвайтсем // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Амӑшӗн чӗрине ку таранччен нихӑш медицина учебникӗнче те ҫырса кӑтартман-ха, унӑн хӑвачӗ мӗнрен килнине пӗлмеҫҫӗ.

Сердце матери еще ни в одном медицинском учебнике не описано, тайны его могущества не раскрыты.

Кӑвайтсем // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Ҫӗр ӑшшӑн сывлани, янкӑр кӑвак пӗлӗт, савӑнӑҫлӑ тӗлпулу кӗтни унӑн чӗрине ҫӗклентерсе ячӗҫ, вара юрӑ хӑй тӗлленех юрланса кайрӗ.

Теплое дыхание земли, прохладная синева неба и радость предстоящей встречи захлестнули сердце, и сама собой полилась песня.

Яланлӑхах // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Пӗр хутӗнче, мониторӑн вӑрӑм хура йӑрӑмӗ инҫетри ҫыран патнех ҫывхарнӑ та, вара, тинӗс ҫинчен, темиҫе хутчен кӗскен те татӑклӑн тӳплетнӗ сасӑ унӑн чӗрине пырса тивнӗ.

Один раз длинная черная полоса монитора продвинулась к дальнему берегу, и несколько коротких оборванных ударов толкнулось с моря в его окно.

IV // Степан Апаш. Ялав, 1953, 7(91)№, 25-28 стр.

Шухӑшӗсем чӗрине хӗсе-хӗсе килнӗ.

Он всем сердцем.

5. Ватӑ ҫарҫынни // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Тихонов, Н. Совет ҫыннин сӑн-сӑпачӗ: Ленинград калавӗсем / Николай Тихонов. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1942. — 54 с.

Ҫапах та Дик чӗрине ҫавӑрса илнӗ шанчӑк пӗчӗккӗн тӳрре туха пуҫларӗ.

И однако надежда, наполнившая сердце Дика, как будто начала отчасти оправдываться.

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Роза Митрушкина. Жюль Верн. Вунпилӗк ҫулхи капитан. Роман. Куҫараканӗ Митрушкина Р. М. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1984 ҫул, 304 с.

Ҫамрӑк капитан шанӑҫӗ таврари ҫынсен чӗрине те кӗрсе вырнаҫрӗ.

Уверенность молодого капитана передалась всем окружающим.

Вуниккӗмӗш сыпӑк // Роза Митрушкина. Жюль Верн. Вунпилӗк ҫулхи капитан. Роман. Куҫараканӗ Митрушкина Р. М. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1984 ҫул, 304 с.

Хӗрхенӳ туйӑмӗ ун чӗрине ют мар, вӑл телейсӗр сунарҫӑсене шеллерӗ.

Чувство сострадания не было ему чуждо, он жалел несчастных охотников.

Вуннӑмӗш сыпӑк // Роза Митрушкина. Жюль Верн. Вунпилӗк ҫулхи капитан. Роман. Куҫараканӗ Митрушкина Р. М. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1984 ҫул, 304 с.

Динго чӗрине пӗчӗк Джек ҫемҫетсе ҫавӑрчӗ пулмалла.

Джек, очевидно, сумел завоевать сердце Динго.

Пиллӗкмӗш сыпӑк // Роза Митрушкина. Жюль Верн. Вунпилӗк ҫулхи капитан. Роман. Куҫараканӗ Митрушкина Р. М. Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1984 ҫул, 304 с.

Офицер йывӑррӑн тинкерсе пӑхни Саша чӗрине пӑрапа пӑраланӑ пекех туйӑнчӗ.

Тяжелый вопрошающий взгляд офицера словно буравил Сашу.

Ҫирӗм пиллӗкмӗш сыпӑк // Михаил Юрьев. Смирнов В.И. Саша Чекалин: повесть. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1960. — 340 с.

Кӑртлатса тапакан чӗрине лӑплантарас тесе, Наташа урамра, телеграф юпи патӗнче, кӑштах чарӑнса тӑчӗ, унтан вара вӑл та сарай патнелле утрӗ.

Наташа остановилась на улице, у телеграфного столба, подождала, стараясь утихомирить сильно бившееся сердце, и тоже направилась к сараю.

Ҫирӗм иккӗмӗш сыпӑк // Михаил Юрьев. Смирнов В.И. Саша Чекалин: повесть. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1960. — 340 с.

Саша хӑй чирлӗ пулин те, Ефим Ильич каланӑ кашни сӑмах унӑн чӗрине кӗрсе вырнаҫать, ҫулӑмлантарать тата хумхантарать.

И как ни плохо чувствует себя Саша, каждое слово Ефима Ильича проникает к нему в сердце, зажигает, волнует.

Вунсаккӑрмӗш сыпӑк // Михаил Юрьев. Смирнов В.И. Саша Чекалин: повесть. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1960. — 340 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed