Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

сӑмахӗ (тĕпĕ: сӑмах) more information about the word form can be found here.
Анчах ун сӑмахӗ хыҫҫӑн ан кай.

Только не плетись у нее в хвосте.

XIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Помещиксем пулмасан та Америкӑпа Чан Кай-ши реакционерӗсем юлаҫҫӗ, — хӑй сӑмахӗ ҫине тӑчӗ лавҫӑ.

— Помещиков не будет, так все равно американские и чанкайшистские реакционеры останутся, — уперся возчик.

XIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ҫапла каланӑ май, вӑл Чжао ун сӑмахӗ ҫине мӗнле пӑхнине пӗлес тесе, вӑрттӑн тӑлӑх арӑм ҫине пӑхса илчӗ.

Говоря это, старуха украдкой поглядывала на вдову Чжао, стараясь определить, как та относится к ее словам.

XV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вара ун сӑмахӗ каллех аташу майлӑ туха пуҫланӑ.

И речь его снова приняла характер бреда.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫынсем — Маякин сӑмахӗ пуҫланнӑ чух мӗнле пулнӑ — халӗ те ҫавӑн пек позӑпах шак хытса ларнӑ.

Люди так и замерли в тех позах, в которых их застала речь Маякина.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Господа купецсем! — пуҫланӑ Маякин, куҫхӳрипе кулкаласа, — кӗнекеҫӗсен тата ученӑйсен чӗлхинче пӗр ют ҫӗршыв сӑмахӗ пур, — «культура», теҫҫӗ ӑна.

— Господа купечество! — заговорил Маякин, усмехаясь, — есть в речах образованных и ученых людей одно иностранное слово, «культура» называемое.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Каҫарӑр, юратнӑ улпутсем, йӳҫек сӑмахшӑн… сӑмахӗ ытла та вырӑнлӑран ҫеҫ.

Простите, любезные господа, на кислом слове… слово-то больно уж к месту!

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Мӗнпур сӑмахӗ те ҫав кӑна!

Вот те и весь сказ!

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унӑн сӑмахӗ Фомана пӗтӗмӗшпех ҫапса амантнӑ; вӑл мужиксем хӑйне айван та кулӑшла ҫын вырӑнне хунине туйнӑ.

Его речь окончательно пришибла Фому: он чувствовал, что мужики считают его глупым и смешным.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Пӗр сарӑ йӗкӗт анчах хӑйӗн сӑмахӗ ҫинче ҫирӗппӗн тӑнӑ:

Только русый парень твердо стоял на своем:

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Япалисем те пӗтӗмӗшпех унӑн пулнӑ, — хӑй сӑмахӗ ҫине тӑчӗ Ду.

Вещи тоже ему принадлежали, — настаивал Ду.

X // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Уйрӑм тав сӑмахӗ — ветерансен ячӗпе.

Особые слова признательности — ветеранам.

Нефтьпе газ промышленность ӗҫченӗсен кунӗ ячӗпе саламлани (2021) // Олег Николаев. http://www.cap.ru/news/2021/09/02/glava- ... aet-s-dnem

Ҫак ҫав тери ҫирӗп кӑмӑллӑ ҫын хӑйне мӗнле кӑна лӑпкӑ тытма тӑрӑшрӗ пулин те, унӑн кашни сӑмахӗ, кашни хусканӑвӗ вӑл пӑлханни ҫинчен пӗлтерчӗҫ.

Как ни старался казаться спокойным этот человек непреклонной воли и железного характера, каждый жест, каждое слово выдавали его волнение.

XX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

«Шыва пӗвепе, бандӑна хӗҫпӑшалпа тытса чар» тет халӑх сӑмахӗ.

«Воду, — говорит пословица, — удерживай плотиной, а бандита — оружием».

XIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ӗмӗрӗнче мӗн чул кӑна асап тӳснӗ пулин те, унӑн ҫӑварӗнчен ӳпкелешӳ сӑмахӗ тухман.

И хотя много горя пришлось хлебнуть ей за эти годы, ни слова упрека не сорвалось с ее губ.

XVIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӗсем пур — пурин ҫинчен те калаҫаҫҫӗ… кашнийӗн хӑйӗн сӑмахӗ пур.

А там обо всем говорят… всякий свое слово имеет.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома хӗрелсе кайнӑ, пуҫне уснӑ, унтан, кашни сӑмахнех ҫӗр айӗнчен тертленсе кӑларнӑ пек, кашни сӑмахӗ темиҫе пӑт туртнӑ пек, йывӑррӑн, пусӑрӑнчӑклӑн: — Куратӑр-и… — тенӗ, — ытах та хӗрарӑм… ҫуратнӑ пулсан… унӑн куҫӗсем… пӗрре те кун пек мар…

Фома покраснел, наклонил голову и начал говорить ей глухо и так, точно выталкивая слова из-под земли, и каждое слово весило несколько пудов: — Видите… ежели женщина, которая… то есть родила, то у нее глаза… совсем не такие…

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Унӑн ҫак танлаштару тата хреснашшӗн сӑмахӗ унра темӗн чул шухӑш ҫуратнӑ, анчах вӑл вӗсенчен пӗрне кӑна лайӑххӑн тытса, формӑласа ҫитерме пултарнӑ.

Это сопоставление и речь крестного возбудили в нем целый вихрь мыслей, но он успел схватить и оформить лишь одну из них.

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл чӳрече патӗнче шаккаса тӑрать, «Христа ради» юрлать, ҫав юррипе пире Христос ҫинчен, Христосӑн тӑвана тавӑн пулӑшмалли ҫинчен калакан сӑмахӗ пирки астутарать…

Он стоит под окном и поет: «Христа ра — ади!» и тем пением напоминает нам о Христе, о святом его завете помогать ближнему…

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Люба сӑмахӗ тӑрӑх, Тарас Анфиса юмахӗсенчи хӑюллӑ, таса чӗреллӗ хурахсем пек тухнӑ.

Слова Любы делали его похожим на храбрых и благородных разбойников тетушки Анфисы.

IV // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed