Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

пуль the word is in our database.
пуль (тĕпĕ: пуль) more information about the word form can be found here.
— Кӳршӗ, эсӗ те вырӑншӑн кӗрешме тухмарӑн пуль те!

— Никак тоже за место хочешь бороться, сосед?

XVIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ун пек ӗҫсем ҫинчен калама юрамасть пуль тесе шутланӑ эпӗ…

Теперь скажу тебе: думала я, что про такие дела нельзя рассказывать…

XVII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Темӗнле юрӑхсӑр ҫын пуль тесе шутларӑм…

— Думала, негодяй какой…

XIV // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Йӗркене пӑсмасӑр лараймастпӑр пуль ҫав! — хуҫӑлнӑн сывласа каланӑ Резников.

Не можем не безобразить! — сокрушенно вздыхая, произнес Резников.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Мӗн чул чупрӗ пуль ҫавӑншӑн атте, аран-аран инкеке сӳнтерчӗ.

Папаша возился, возился, чтоб загасить скандал.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Кимми, тен, лайӑх та пуль, анчах ун айӗнче ҫапах та пите тарӑн…

Лодка, может быть, хорошая, а под ней все-таки глубина…

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Е — хӑйӗн вӑй-халӗ мӗнле иккенне тӗрӗс мар пӗлнинчен пуль?..

Или — от неверного представления о своих силах…

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Тен, унӑн юнӗ, вӗре-вӗре, ашшӗн шӑршине йӑлтах ҫухатнӑ пуль?..

Может, его кровь так перекипела, что и запаха отцова нет в ней…

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Туртма юрать пуль? — ыйтнӑ Тарас ашшӗнчен.

— Я закурю? — спросил Тарас у отца.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Эсӗ, тен, стариклӗскер, аҫу мӗнлине те маннӑ пуль ӗнтӗ?

Ты, чай, старичишка, забыл, каков есть отец-то у тебя?

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хреснашшӗн пуҫӗ ҫаврӑнса кайрӗ пуль тесе, Фома ун еннелле ярса пуснӑ, анчах Яков Тарасович хупланнӑ ҫиллес сасӑпа: — Пӑрӑн… кай лерелле!.. — тесе хунӑ.

Фома двинулся к нему, полагая, что старику дурно, но Яков Тарасович глухим и сердитым голосом сказал: — Посторонись… отойди!..

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Маншӑн урӑх сӑмах ҫук пуль ҫав сирӗн? — синкеррӗн ыйтнӑ Фома, старик ҫине тиресле пӑхса.

— Нет у вас других слов для меня? — угрюмо спросил Фома, в упор глядя на старика.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӑйӗн хӗрне Смолина парать, астӑватӑн пуль, хай хӗрлӗ ҫӳҫе!

Дочь свою он выдает за Смолина — помнишь, рыжего!

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл вилӗмсӗр этем… ахӑрнех, ӗнтӗ ҫӗр аллӑ ҫултан та иртнӗ пуль?

Он бессмертен… ему, должно быть, полтораста лет уже минуло?

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ахӑрнех, ман валли тупӑкне тахҫанах туса хунӑ пуль, — мӗн шухӑшлатӑн ҫакӑн пирки, э?

Надо полагать, что уж давно для меня гробик сделан, — ты как думаешь про это?

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Каҫаратӑр пуль мана, Любовь Яковлевна? — ҫемҫен ыйтнӑ Смолин.

— Вы извините меня, Любовь Яковлевна? — ласково спросил Смолин.

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Тен, чӑнах та, сивӗ ҫӗрте ҫирӗпленчӗ пуль

Может, и в самом деле окреп человек на холоде-то…

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ӳсӗр, тетӗн пуль?

— Ты думаешь — я пьян?

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Вулӑп! — шантарнӑ Фома, Ежов умӗнче аванмарланса, ун ҫырнисем ҫине ҫакӑн пек пӑхни ӑна кӳрентерет пуль, тесе шухӑшласа.

— Я прочитаю! — обнадежил его Фома, чувствуя, что неловко ему перед Ежовым и что Ежова как будто обижает такое отношение к его писаниям.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ашшӗн ҫивӗч симӗс куҫӗсем тунсӑхлӑ та ӗшеннӗн пӑхнине курсан, Люба ӑна хӗрхенсе кайнӑ, каярах вара, ашшӗ апат сӗтелӗ хушшине кӗрсе ларсан, вӑл старик патне сасартӑк пынӑ та, унӑн хулпуҫҫийӗсем ҫине аллисене хурса, питрен сӑнаса пӑхса, ҫемҫен те шиклӗхлӗн: — Атте! Эсир чирленӗ пуль — калӑр! — тесе ыйтнӑ.

Ей стало жалко отца, когда она увидала, как тоскливо и уныло смотрят острые, зеленые глаза; и, когда он сел за обеденный стол, порывисто подошла к нему, положила руки на плечи ему и, заглядывая в лицо, ласково и тревожно спросила: — Папаша! Вам нездоровится — скажите!

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed