Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Зоя the word is in our database.
Зоя (тĕпĕ: Зоя) more information about the word form can be found here.
Чи малтан эпӗ президиум сӗтелли хыҫӗнчи стена ҫинчен ман ҫинелле пӑхакан Зоя сӑнне куртӑм.

Первое, что я увидела, — лицо Зои, смотревшее на меня со стены за столом президиума.

Ҫӗршывӑн пур кӗтессисенчен те // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Вӑл Зоя вилнинчен тӗлӗнсе кайнӑ.

Он был потрясен смертью Зои.

Шура // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Почта ешчӗкӗ патне пырсан, вӑл пире Зоя ҫинчен хыпар пӗлтерессе ӗмӗтленсе уҫса пӑхаттӑмӑр.

Подходя к почтовому ящику, мы с надеждой смотрели на него: он мог принести нам весть о Зое.

Шура // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Вӑл сӑмахсене Зоя хӑй пурнӑҫӗн тӗп тӗллевӗ тесе, хӑйӗн ҫырмалли пӗчӗк кӗнеки ҫине ҫырса хунӑ.

слова, которые Зоя когда-то, как девиз, как завет, вписала в свою записную книжку.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Пӗр уйӑх иртсен Зоя ӳтне Мускава илсе килсе Новодевичье масарне пытартӑмӑр.

… Месяц спустя тело Зои перевезли в Москву и похоронили на Ново-Девичьем кладбище.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Анчах сире эпӗ «халӑх Зоя ҫинчен нихҫан та манмӗ, унӑн ячӗ ӗмӗр-ӗмӗр пурӑнӗ» тесшӗн.

Но я хочу Вам сказать: память о Зое никогда не умрет, не может умереть.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Вӑл тутине ҫыртса, Зоя ҫине йӗмесӗр пӑхса тӑнине хальхи пекех куратӑп.

Как сейчас вижу — стоит он, смотрит на Зою, губу закусил и не плачет.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя мана пӗррехинче «Эпир шӑллӑмпа нимӗн чухлӗ те пӗр евӗрлӗ мар, шухӑш-туйӑмсем те пирӗн тӗрлӗ тенӗччӗ.

Зоя мне как-то сказала: «Мы с братом совсем не похожи, характеры у нас очень разные».

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Вӑл сирӗнпе юнашар Зоя вилтӑпри умӗнче тӑратчӗ.

Он стоял рядом с Вами у Зоиной могилы.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя мана, эсир хӑвӑр ҫемьере ҫав тери туслӑ, пӗр-пӗринчен пӗртте уйрӑлмасӑр пурӑнни ҫинчен каласа кӑтартнӑччӗ.

Зоя говорила мне, что вы в своей семье жили очень дружно, почти не расставались.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Вӑл чуна кантараймасть, питӗ пӗчӗк ӗҫ кӑна вӑл, — пӳлчӗ мана Зоя.

— Не то! — прервала меня Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Заданирен Зоя ҫав тери савӑнӑҫлӑ таврӑнчӗ.

С задания Зоя вернулась преображенная — иначе не скажешь.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Эпӗ разведкӑна кайрӑм, Зоя вара задание Петрищево еннелле кайрӗ.

Я шла в разведку, Зоя — на задание, к Петрищеву.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

«Ыйтатӑп» тени хушатӑп тенӗ пек илтӗнчӗ пулас та, командир вара Зоя ыйтнине пурнӑҫлама килӗшрӗ.

Это «прошу» у нее прозвучало как требование, и командир согласился.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Ҫав тери! — тавӑрчӗ Зоя.

— Очень! — ответила Зоя.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ҫак ҫӗр пирӗн асра ҫакӑн пек курӑнать: кӑвайт, Зоя, Маяковский сӑввисем…

Так и запомнилась нам эта ночь: костер, Зоя, стихи Маяковского…

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зоя вара Маяковскин хӑй пӗлекен сӑввисене пурне те ӗречӗпе вулама пуҫларӗ.

И Зоя стала читать подряд все, что знала наизусть Маяковского.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Пӑхатӑп та эпӗ, пурте Зоя ҫинчен куҫ илмесӗр, сывлама хӑранӑ пек ларнине куратӑп.

Я оглянулась, смотрю — все сидят, не шелохнутся и глаз не сводят с Зои.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Маяковский сӑввисене эпӗ те юрататӑп, ҫак сӑвӑсенех пӑхмасӑр пӗлетӗп, анчах Зоя вуланӑ хыҫҫӑн вӗсене эпӗ пӗрремӗш хут илтнӗ пек туйрӑм.

Я тоже люблю Маяковского и стихи эти знала хорошо, но тут как будто в первый раз их услышала.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Хуллен, анчах ҫав тери ҫивӗччӗн, кашни сӑмаха тӗплӗн вырнаҫтарса калать Зоя.

Это было необыкновенно: ночь, лес весь в снегу, костер горит, и Зоя говорит тихо.

Клава каласа пани // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed