Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

пулман the word is in our database.
пулман (тĕпĕ: пулман) more information about the word form can be found here.
Дасаоцза вӗсем ҫине ним пулман пек пӑхса илнӗ.

Она поднимала голову, и все видели безразличие, написанное на ее лице.

III // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Маньчжоу-го вӑхӑтӗнче, тӑхӑнмалли те, пӗҫермелли те пулман чухне те пурӑнаттӑмӑр та.

Во времена Маньчжоу-го, когда надеть было нечего и в чугунке ничего не кипело, и то как-то жили.

III // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

— Ку тӗрӗс мар: вӑл нихҫан та лайӑх ҫын пулман

— Это враки: никогда он хорошим человеком не был…

II // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Ҫакӑн хыҫҫӑн чухӑн ҫемьери хӗрарӑмсем ҫара уран ҫӳреме пуҫланӑ: вӗсен шурӑ туфли ҫӗлеме материалӗ те, вӑхӑчӗ те пулман.

Тогда женщины из бедных семей стали ходить босиком: у них не было ни белой материи, ни времени, чтобы шить себе такую обувь.

I // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Тепӗр темиҫе кунтан пӳрт ӑшчикки тасалнӑ, анчах унта нимӗн те пулман.

Через несколько дней в лачуге стало чисто, но было совершенно пусто.

I // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Го Цюань-хай ҫамрӑк пулнӑ, ӗҫри опычӗ пулман.

Го Цюань-хай был молод и неопытен.

I // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Тен, тухмалла та, тӗпӗртеттерсе те килмелле пулман манӑн, э?

Help to translate

9 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

— Ҫук, пулман, — терӗ хӗр, Нинӑн кас-кас кӑра та,кас-кас ӑшӑ-ӑшӑ кӑмӑлне тӑнласа.

Help to translate

8 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Епле питлӗ-куҫлӑ, епле сасӑллӑ-кӗлеткеллӗ килетчӗ-ши Дина ҫакӑ ҫутӑ тӗнчене амӑшӗ пулман пулсан?

Help to translate

8 // Хветӗр Агивер. Агивер Ф.Г. Сар ачапа сарӑ хӗр: Повесть. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1980. — 256 с.

Компани, икӗ кун тӑсӑлнӑ кутежпа тата халӗ ҫеҫ иртнӗ апатпа ӗшеннӗскер, кӑмӑл тӗлӗшӗнчен савӑнӑҫлӑ пулман.

Утомленная двухдневным кутежом и только что оконченным обедом, компания была настроена скучно.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Тӗттӗмлӗх ӑна, ыталаса тытса, вӑраххӑн илсе пынӑ, Фома, хӑйне таҫта туртса кайнине сиссе тӑркачах, чарӑнман, унӑн чарӑнма кӑмӑл та пулман.

Темнота обнимала его и медленно влекла за собою, а Фома ощущал, как его тянет куда-то, и не имел желания остановить себя.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Нихҫан та пулман ман кун пекки, пӗрремӗш хут…

Чай, я еще первый раз это…

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унччен те пулман, ҫӑтӑртаттарса тытнӑ алӑ мӑйӑхлӑ ҫыннӑн пуҫне, унпа пӗрле унӑн катмар кӳлепине те, енчен енне тайкаласа лӑска пуҫланӑ.

Судорожным движением руки он начал раскачивать его голову и всё большое, грузное тело.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ку — пӗрре те паҫӑрхи шуйттансем ҫинчен калаҫакан сӑваплӑ старик пулман

Это был совсем не тот старик, что недавно еще говорил словами прозорливца речи о дьяволе…

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ну, — шӑппӑн каланӑ Фома, — ӗҫесси-ашкӑнасси ӗлӗк те хальхинчен кая пулман

— Ну, — тихо сказал Фома,— развратничали и пьянствовали и прежде не меньше…

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ку ӗнтӗ, тем каласан та, шуйттан ӑсӗсӗр пулман!

Тут уж не без дьяволова ума!..

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӗсем ку тӗлӗшпе Фомашӑн нимех те уҫса парайман, вӗсен сӑмахӗн уйрӑм-уҫҫине тупмашкӑн пулман, ҫавӑнпа та Фома ҫынсем ҫине пушшех те шанчӑксӑр туйӑмпа пӑха пуҫланӑ.

Они ничего не выясняли Фоме, а лишь увеличивали недоумение и порождали в нем подозрительное чувство к людям.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фоман каллех ун патне каяс килнӗ, ҫак кӑмӑл ӑна пӗрӗн-кайӑн ыраттарнӑ, анчах вӑл хӑйӗн кӑмӑлне парӑнасшӑн пулман, манӑҫас тесе, юриех ӗҫе пикеннӗ, хӗрарӑма хирӗҫ тӗрлӗ сӑлтавсем тупса, ун ҫине ҫилленсе пурӑнма тӑрӑшнӑ.

Фоме хотелось пойти к ней, он болел от желания снова быть около нее, но хмурился и не хотел уступить этому желанию, усердно занимаясь делами и возбуждая в себе злобу против женщины.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Анчах манма пулман, хӗрарӑм ҫав-ҫавах ун умӗнче тӑнӑ, ӑна вӑл е акӑш-макӑш шеллесе илнӗ, е ун ҫине калама ҫук тарӑхса, ҫилленсе кайнӑ.

Но забыть нельзя было, женщина стояла перед ним, вызывая в нем то острую жалость, то раздражение и даже злобу.

VI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ӑна сӑнаса тӑракан Фома ҫакна асӑрханӑ: Медынская, пӗччен чухне, хӑй патӗнче ҫынсем пур чухнехи пекех чипер пулман иккен, унӑн пичӗ сивӗрех, ватӑрах курӑннӑ, куҫӗсенче йӑвашлӑх, ачашлӑх пулман, вӗсем кичеммӗн пӑхнӑ.

Фома смотрел на нее и видел, что наедине сама с собой Медынская не была такой красивой, как при людях, — ее лицо серьезнее и старей, в глазах нет выражения ласки и кротости, смотрят они скучно.

VI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed