Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

апат the word is in our database.
апат (тĕпĕ: апат) more information about the word form can be found here.
Каҫхи апат тӑваҫҫӗ, урисене хывса тӑхӑнаҫҫӗ, пурттенккисене типӗтеҫҫӗ.

Ужинали, переобувались, сушили портянки.

XXV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Вӑл ют ҫынсене апат валеҫсе парать…

Он раздает пищу чужим людям…

XX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Апат валеҫнине аякран сӑнаса тӑракан Черныша повар ӗҫе ҫавӑн пек тӑрӑшуллӑ туни хумхатса ячӗ.

Черныша, который со стороны наблюдал за раздачей, взволновала эта дотошность повара.

XX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Боецсене валеҫсе панӑ хыҫҫӑн хуранта апат юлчӗ те, Ференц, бункера кайса, ҫынсене савӑт-сапапа килхушшине тухма чӗнчӗ: Гриша ятлӑ вырӑс яшка валеҫсе пама тытӑнать.

После раздачи в котле оказались остатки, и Ференц объявил в бункере, чтобы шли с посудой во двор: русский Гриша будет давать суп.

XX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Апат пӗҫерекен хӗрсем лейтенант ҫине вӑрттӑн пӑха-пӑха илеҫҫӗ.

Девушки, готовя пищу, украдкой поглядывали на лейтенанта.

XX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Ӗшеннӗ ут апат шыраса пуҫне уснӑ.

Утомленный конь опустил голову в поисках корма.

XIX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хаецкий хӑйӗн юлташӗсемпе ирхи апат тума ларнӑччӗ кӑна — ҫавӑнтах чӳрече тул енче йывӑр тупӑран персе ячӗҫ.

Едва Хаецкий сел с товарищами завтракать, как за окном ударило тяжелое орудие.

IX // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Веранда ҫывӑхӗнчех, витен яриех уҫса пӑрахнӑ алӑкӗсем патӗнче, лашасем апат ҫисе тӑраҫҫӗ.

У самой веранды, возле настежь открытых дверей конюшни, топтались лошади, хрупая корм.

IV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Шура ерипен тумланчӗ, кухньӑна тухрӗ, унта ӑна повар каҫхи апат хатӗрри ҫинчен пӗлтерчӗ.

Шура медленно оделась, прошла на кухню, повар предупредил, что ужин готов.

IV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Атьӑр кӑнтӑрлахи апат тӑвар.

— Давайте обедать.

Тухса кайнӑ кун // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Пӗччен ӑна начар пулать вӗт-ха: киле килет те, килте никам та ҫук… тирпейлемен, апат ҫитерекен те, калаҫса ларакан та никам та ҫук…

Ведь ему плохо будет одному: придет домой, а дома никого нет… неприбрано, покормить некому… поговорить не с кем…

Холмогор // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Лукьяныч апат хыҫҫӑн канчӗ те каллех хӑй кантурне кайрӗ.

Лукьяныч отдохнул после обеда и отправлялся обратно в контору.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Вӑл яшка ӑшӑтрӗ, ҫӑкӑр касса хучӗ, вара пиччене салхуллӑ сасӑпа: — Кӗрӗр, апат ҫийӗр, — тесе чӗнчӗ.

Она разогрела суп, нарезала хлеба и грустным голосом позвала дядьку: — Зайдите, покушайте.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Апат хыҫҫӑн Лукьяныч кӑштах канма выртрӗ, Паша инке сӗтел ҫиттине пуҫтарса илчӗ те шкапа хучӗ.

После обеда Лукьяныч прилег отдохнуть, а тетя Паша сняла со стола скатерть и убрала в шкафчик.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Эпӗ ӑна апат ҫитеретӗп.

— Я его покормлю.

Ӑнланма май ҫук япала // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Вӗсем каҫхи апат турӗҫ ӗнтӗ.

Они уже поужинали…

Ваҫкӑпа унӑн пиччӗшӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

— Кунне пӗрре апат умӗн пӗчӗк черккепе коньяк ӗҫетӗп, — вӑл икӗ пӳрнипе мӗнле пӗчӗк черкке пулнине пит шеплӗн кӑтартрӗ, — юн тымарӗсене сарма пулӑшать, ҫавӑ ҫеҫ, урӑх пултараймастӑп.

Раз в день рюмочку коньяку, — он грациозно показал двумя пальцами, какую маленькую рюмочку, — перед обедом, способствует расширению сосудов, это все, что я могу.

Ваҫкӑпа унӑн пиччӗшӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ваҫка ним тума аптрарӗ, унӑн сӑн-питӗнче тӗрлӗрен туйӑмсем палӑрчӗҫ: хӑйсен килӗнче салфетка пулманнишӗн вӑл аванмарланчӗ, ҫав вӑхӑтрах хӑй тӗллӗн мухтанчӗ те: унӑн пиччӗшӗ питӗ лайӑх воспитани илнӗ, салфеткӑсӑр ирхи апат та тума пултараймасть.

А Васька насупился, на его лице выразились разные чувства: ему было неприятно, что у них в доме не нашлось салфетки; и в то же время он гордился своим воспитанным дядей, который без салфетки не может позавтракать.

Ваҫкӑпа унӑн пиччӗшӗ // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Ан тив, ӗҫе лӑпкӑн тухса кайччӑр, ан тив, Паша инке апат пӗҫертӗр, ӑшалатӑр, Серёжӑн, мӗн тӑвас тен, пукане пуҫлӑ ачанах сыхламалла; пӑхса тӑмасан пӗтет вӗт вӑл.

Пусть себе спокойно уходят на работу, пусть тетя Паша варит и жарит, Сережа, так и быть, присмотрит за беспомощным созданием с кукольной головой, которому без присмотра просто пропадать.

Пӗлӗт ҫинчи тата ҫӗр ҫинчи явленисем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Хӗлле кунсем кӗске; хӑвӑрт тӗттӗмленет; каҫхи апат ҫийиччен чылай малтан Инҫетри урамӑн юрпа витӗннӗ лӑпкӑ сачӗсемпе пӳртсен шурӑ ҫивиттийӗсене ҫӑлтӑрсем витсе хупӑрласа илеҫҫӗ.

Зимой дни короткие; темнеет рано; задолго до ужина Дальнюю улицу, с ее тихими снежными садами и белыми крышами, обступают звезды.

Пӗлӗт ҫинчи тата ҫӗр ҫинчи явленисем // Василий Игнатьев. Панова В. Ф. Серёжа: повесть; Василий Игнатьев куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1960. — 116 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed