Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

илет (тĕпĕ: ил) more information about the word form can be found here.
Ҫав сасӑсем хушшинче Хоман хӑнӑхнӑ хӑлхи батальон миномечӗсем чахлаттарнине уйӑрса илет — унта та, кунта та, лере те…

В ней натренированное ухо Хомы различало чахканье батальонных минометов — там, и там, и там…

XI // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Вӗсем казаксен генералне ҫӗртине хӑвармасӑр хӑртаҫҫӗ, лешӗ «хӑнасене» колоннӑран пынӑ ҫӗртенех ҫаклатса илет те пӗр калаҫса тӑмасӑр лашасемпе пӗрле айккинелле кӑларса тӑратать.

Они кляли на чем свет стоит казачьего генерала, который на лету выхватывает гостей из колонны и без разговоров спроваживает вместе с лошадьми в сторону.

XI // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Майор пӗлтӗр Хаецкине юлташсем чӑнкӑ чул сӑрт ҫине канатпа туртса хӑпартнине аса илет.

Вспомнилось майору, как в прошлом году в Альпах товарищи тянули Хаецкого канатом на отвесную скалу.

IV // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Унӑн ӑс-тӑнӗнче хӑйӗн ачалӑхӗ кӑвак ҫунатпа сулса илет, ҫара урасемпе хула хыҫӗнчи ращасем тӑрӑх чупса иртет…

Собственное детство взмахнуло в памяти голубым крылом, пробежало босыми ногами по загородным ротам…

III // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Лутра йывӑҫ кровать ҫинче, ҫӑмха пек пӗтӗрӗнсе, хӗр ҫывӑрать, вӑл йывӑррӑн сывлать, вӑхӑт-вӑхӑт тӗлӗкре пӗтӗм кӗлеткипе чӗтрене-чӗтрене илет.

На низкой деревянной кровати, свернувшись клубочком, спала девушка, тяжело дыша и время от времени вздрагивая во сне всем телом.

III // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

— Итлетӗп, — мӑкӑртатса илет телефонист.

— Слушаюсь, — буркнул телефонист.

I // Наум Любимов. Гончар, Александр Терентьевич. Ялавпа пыракансем: 3 кӗнекеллӗ роман; Н. Я. Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1955. — 456 с.

Хутран-ситрен пӑскӑртса илет пулин те, Зина аппа та лайӑх вӗт.

Ведь тетя Зина тоже хорошая, хотя и пробирает меня иногда.

Ҫирӗм пӗрремӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Илет библиотекӑран кӗнеке, пырать урам тӑрӑх вуласа.

Возьмет из библиотечки книжку, идет по улице и читает.

Ҫирӗммӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

— Тӑхтӑр-ха, ачасем, вӑл кӗҫех тавҫӑрса илет те тӗрӗсех шутласа парать.

— Подождите, ребята, сейчас он подумает и решит правильно.

Вунтӑххӑрмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

— Вӑл, калӑпӑр, ҫынсем сисмелле мар пуҫне тайса илет, е аллипе сулать, е пӳрнисемпе вӑрттӑн шаклаттарать.

— Ну, он незаметно кивает головой, или машет рукой, или потихоньку щелкает пальцами.

Вунулттӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Киле парса янӑ ӗҫсене ҫырса илет, класра сочинени е диктант пулмалла пулсан, пачах шкула пымасть.

Что на дом задано, спишет, а когда в классе диктант или сочинение, не придет вовсе.

Вунтӑваттӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Ларнӑ хушӑра эпӗ анне ҫине пӑха-пӑха илетӗп, каласа парас-и е каласа парас мар-и, тесе шухӑшласа ларатӑп, анне те хушӑран, эпӗ темӗн каласа парасса кӗтнӗ пек, ман ҫине пӑхкаласа илет.

И вот я так сидел и все поглядывал на маму и думал, сказать ей или не сказать, а мама тоже нет-нет да и взглянет на меня, словно ждет, чтоб я сказал.

Вунтӑваттӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Ирхине вӑл кӗнеке сумкине илет те шкула каяс вырӑнне хула тӑрӑх ҫапкаланса ҫӳреме тухса уттарать.

Утром он брал сумку с книжками и вместо школы отправлялся бродить по городу.

Вунтӑваттӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Вӑл «тӑваттӑ» цифрӑна илет те Лобзика кӑтартать:

Он берет цифру «четыре» и показывает Лобзику:

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

— Кам вӗрет, ҫавӑ сахӑр илет, кам вӗрмест, ҫавӑ сахӑрсӑр ларать.

— Кто лает, тот и сахар получает, а кто не лает, тот сидит без сахару.

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

— Кам малтан ответлет, ҫавӑ сахӑр илет.

— Вот, кто первый ответит, тот и получит сахар.

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Лобзик нимӗн сас кӑлармасӑр пӗрре ман ҫине, тепре Шишкин ҫине пӑха-пӑха илет.

Лобзик молча поглядывал то на меня, то на Шишкина.

Вунвиҫҫӗмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Вӑл кружка илет те чӗрӗпсем валли шыв илме каять.

Он берет кружку и отправляется за водой для ежей.

Вуннӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Кӑшт вӑхӑт иртсен, амӑшӗ каллех уроксем ҫинчен аса илет:

Через некоторое время мать опять скажет:

Вуннӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Амӑшӗ хӑйӗн ӗҫӗсене тума тытӑнать, Костя тимӗр шапана тӑрантарать те тинӗс сысни валли читлӗх тумалли ҫинчен аса илет, вара читлӗхпе аппаланма пикенет.

Мать займется своими делами, а он покормит черепаху, потом вспомнит, что хотел смастерить клетку для морской свинки, и начнет возиться с клеткой.

Вуннӑмӗш сыпӑк // Наум Любимов. Носов Н.Н. Витя Малеев шкулта тата килте: повесть; Н.Любимов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 202 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed