Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

Мишка (тĕпĕ: ) more information about the word form can be found here.
Ҫак чавсанай хыҫӗнчи ҫерем ҫинче Мишка Квакин ушкӑнӗнчи ачасем картла выляса лараҫҫӗ.

Позади часовни, на ромашковой поляне ребята из компании Мишки Квакина играли в карты.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

Паян тумалли ӗҫсем татах пурччӗ-ха, анчах чи кирлӗ ӗҫ вӑл — Мишка Квакин патне халех, пӗр тӑхтамасӑрах ультиматум ҫырса ярасси.

Работы на сегодня было еще немало, но, главное, сейчас надо было составить и отослать Мишке Квакину ультиматум.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

— Горизонтра Мишка Квакин курӑнчӗ! — хыттӑн пӗлтерчӗ бинокльне пӑхса лараканни.

— На горизонте показался Мишка Квакин! — громко доложил наблюдатель.

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

Мишка Квакинпа «Фигура» хӑтланнӑ.

— Это работал Мишка Квакин и «Фигура».

Тимурпа унӑн команди // Матвей Сакмаров. Гайдар, Аркадий Петрович. Тимурпа унӑн команди: повесть; вырӑсларан М.А.Сакмаров куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1967. — 102 с.

— Астӑватӑн-и, Мишка Крюковсен картишӗнчи нӳхрепре пӗр темле уксах ҫын пурӑнатчӗ.

— Помнишь, во дворе, в подвале, где живет Мишка Крюков, жил какой-то хромой.

Чукпа Гек // Михаил Рубцов. Гайдар, Аркадий Петрович. Ман юлташсем: калавсем; вырӑсларан М. Рубцов куҫарнӑ. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1953. — 158 с. — 105–140 с.

Ҫапла старик пӗр кашкӑра, тепӗр кашкӑра, виҫҫӗмӗш кашкӑра вӗлерет, хӑй ҫаплах: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха… — тет.

Так убил одного волка, и другого, и третьего, все время приговаривая: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Кашкӑрсем алӑка тапӑнаҫҫӗ, старик чӳречерен кашкӑрсене тӗллет, хӑй ҫаплах: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха! — тет.

Волки лезут на дверь, а старик выцеливает волка в окно и повторяет: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Старик ҫакна курса стена ҫинчен винтовкине илнӗ те упана: — Мишка, Мишка, алӑка тытса тӑр-ха! — тенӗ.

Старик, поняв это дело, снял винтовку со стены и говорит: — Миша, Миша, подержи!

Тӑхаллӑ упа // Гаврил Молостовкин. Пришвин М.М. Ылтӑн ҫаран: калавсем. — Шупашкар: Чӑвашгосиздат, 1951. — 200 с. — 43 с.

Мишка тӳсӗмне ҫитерчӗ, хуҫалӑхри ӗҫсемпе хуторти улшӑнусем ҫинчен ним пулман пек лӑпкӑн калаҫса кайрӗ.

У Михаила хватило выдержки, и он спокойно заговорил о хозяйстве, о происшедших в хуторе переменах.

VI // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Эппин, савӑнӑҫпа сана, — кӑштах тӑрӑхласа чӑртмаххӑн тавӑрчӗ Мишка.

— С радостью тебя, — сдержанно и чуть насмешливо ответил Мишка.

VI // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка, Мишаткӑпа Полюшка ҫывӑрса выртакан кравать ҫинелле пӑхса, вӗсем тикӗссӗн сывланине итлесе ларчӗ, шӑпрах сасӑпа каларӗ:

Мишка посмотрел на кровать, где спали Мишатка с Полюшкой, прислушался к их ровному дыханию, понизив голос, ответил:

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Юранӑ пулсан та, ҫавах эпӗ сан пиччӳпе пӗр йӑвара пурӑнас ҫукчӗ, — хиврен каласа хучӗ Мишка.

— Ежли б и можно было, все одно я жить с твоим братцем под одной крышей не стал бы, — резко заявил Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Вӑл кӑштах чӗнмесӗр тӑчӗ те Мишка ҫав тери юратакан юмарт кулӑпа йӑлкӑшса ейӗлчӗ.

Она помолчала немного и с тихой улыбкой, которую так любил Мишка, сказала.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Контрӑнни, акӑ мӗнле юн вӑл! — терӗ те шӑппӑн Мишка, сӗтел хушшинчен тӑрса тухрӗ.

— Контровая, вот какая! — глухо сказал Мишка и встал из-за стола.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка арӑмӗ ҫине шиклӗн пӑхса илчӗ, сӑнӗ шуралса кайрӗ.

Мишка испуганно посмотрел на жену, побледнел:

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Начар апла, — хаш! сывласа илчӗ Мишка.

— Дело плохое, — вздохнул Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Яшку тӑвар каламан сан, майра хуҫа, — терӗ пӗринче Мишка, каҫхи апата ларсан.

Однажды вечером Мишка за ужином сказал: — Щи у тебя несоленые, хозяйка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Пуҫланасса ку Мишка Прохор умӗнче Григорий ҫинчен сӑмах тапратнӑ кунран пуҫланчӗ те, ҫав пӗчӗк харкашу ҫаплах манӑҫа тухса пӗтмерӗ.

Началось это с того памятного дня, когда он в присутствии Прохора завел разговор о Григории, да так эта небольшая размолвка и не забылась.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Мишка стариксемпе арантарах йӳнеҫкелерӗ-ха, килӗнче, акӑ, халлех ҫав тӑвар пирки Дуняшкӑпа хытах хирӗҫсе илме тиврӗ.

Со стариками Мишка кое-как договорился, но зато дома, и опять-таки из-за соли, вышел у него с Дуняшкой крупный разговор.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

— Тӑварне ӑна пирӗн рабочисем каллех кирлӗ чухлех кӑларӗҫ-ха, унччен халь Маныча лавсем кӑларса ямалла пулать-тӑр, — асӑрханса сӗнчӗ Мишка.

— Соли наши рабочие скоро новой нароют, а пока можно на Маныч послать подводы, — осторожно посоветовал Мишка.

V // Аркадий Малов. Шолохов М.А. Лӑпкӑ Дон. Роман: IV кӗнеке. — Шупашкар: Чӑваш кӗнеке издательстви, 1979. — 504 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed