Corpus of the Chuvash language

Шырав

Шырав ĕçĕ:

савӑнӑҫлӑн the word is in our database.
савӑнӑҫлӑн (тĕпĕ: савӑнӑҫлӑн) more information about the word form can be found here.
Го Цюань-хай тихана ҫӗтӗк-ҫурӑксемпе шӑлса типӗтет, Тянь ҫӗнӗрен ҫуралнӑ выльӑх ҫине савӑнӑҫлӑн пӑхса каласа кӑтартать:

Го Цюань-хай вытирал жеребенка тряпками, а старик Тянь, глядя с умилением на новорожденного, рассказывал:

XXIX // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Вӑл, хӑйӗн сӑмахӗсем епле витернине курса, савӑнӑҫлӑн ӳхӗрнӗ.

Он радостно рычал, видя, как действуют его слова.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Маякин, вӑхӑтлӑха чарӑнса, публика ҫине пӑхса илнӗ, унтан куҫхӳрипе савӑнӑҫлӑн кулса, сӑмахне татӑклӑ малалла тӑснӑ:

Маякин замолчал, обвел глазами публику и, торжествующе усмехнувшись, раздельно продолжал:

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл, хӑйӗн вӗр-ҫӗнӗ пӑрахучӗн сӑмси ҫинче тӑрса, савӑнӑҫлӑн йӑлтӑртатакан куҫӗсемпе хӑнасен ушкӑнне пӑхса ҫаврӑннӑ.

Он стоял на носу своего нового парохода и сияющими глазами оглядывая толпу гостей.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Люба та савӑнӑҫлӑн, телейлӗн кулса илнӗ, стакана тытса, тӑрӑшуллӑн ҫӑва пуҫланӑ.

Люба тоже улыбнулась радостно и счастливо, схватила стакан и начала усердно мыть его.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хуралса пӗтнӗскерсем, хӗрлӗ кӗписене йӳле янӑскерсем, чавса таран тавӑрнӑ аллисене алсатуль тӑхӑннӑскерсем, вӗсем, трюм тӗлӗнче тӑрса, шӳтлӗн, савӑнӑҫлӑн, харӑссӑн, такмак ҫемми май, вӗрен туртнӑ.

Грязные, в красных рубахах с расстегнутыми воротами, в рукавицах на руках, обнаженных по локоть, они стояли над трюмом и шутя, весело, дружно, в такт песне, дергали веревки.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Пӗр пристаньрен паҫӑртанпах сывлӑшалла «Дубинушка» савӑнӑҫлӑн янӑраса тӑнӑ.

С одной из пристаней давно уже разносилась по воздуху веселая «дубинушка».

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Смолин каллех Люба ҫине кулкаласа пӑхса илнӗ, каллех хӗрӗн чӗри савӑнӑҫлӑн тапранса кайнӑ.

Смолин снова бросил Любови улыбающийся взгляд, и вновь ее сердце радостно дрогнуло.

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Мужиксем, Фомӑна хисеплӗн сума суса, пуҫӗсене тайса, айӑккалла сирӗлнӗ, ҫакӑн пек уҫӑ кӑмӑлшӑн ӑна, савӑнӑҫлӑн та саламлӑн кулкаласа, ырлавлӑ шавпа харӑссӑн тав тунӑ:

Мужики почтительно расступились перед Фомой, низко кланяясь ему и с веселыми, благодарными улыбками благодаря его за щедрость дружным, одобрительным гулом.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫав вӑхӑтрах хайхи сарӑ йӗкӗт, Фома ҫине пӑхса, сарлакан, савӑнӑҫлӑн кулса: — Эрех пулать-и? — тесе ыйтнӑ.

А русый парень, широко и весело улыбаясь в лицо Фомы, спрашивал: — Водчонка-то будет?

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ӗҫе чиперрӗн пӗтернипе сывлӑх сунатпӑр сире, Фома Игнатьич! — саламланӑ ӑна подрядчик, пичӗ ҫинчи пӗрӗнчӗкӗсене савӑнӑҫлӑн ҫиҫтерсе.

— С благополучным окончанием, Фома Игнатьич! — поздравлял его подрядчик, и морщины дрожали на лице его радостными лучами.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫине кӗске драп пиншак, урисене ҫӳллӗ атӑ тӑхӑннӑ Фома, илемлӗ те яштакскер, мачта ҫумне тайӑнса тӑнӑ, вӑл, чӗтревлӗ аллипе сухалне чӗпӗткелесе, шавлӑ ӗҫ ҫине савӑнӑҫлӑн пӑхнӑ.

Фома, красивый и стройный, в коротком драповом пиджаке и в высоких сапогах, стоял, прислонясь спиной к мачте, и, дрожащей рукой пощипывая бородку, любовался работой.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Лю Дэ-шань арӑмӗ хӑна ҫине савӑнӑҫлӑн йӑлкӑшакан куҫӗсемпе пӑхрӗ:

Жена Лю Дэ-шаня подняла на гостью засверкавшие радостью глаза:

XII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Го Цюань-хайпа милиционер тупнӑ пурлӑх ҫине савӑнӑҫлӑн пӑхаҫҫӗ.

Го Цюань-хай и милиционер с любопытством разглядывали клад.

VIII // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Пар, вара, жалоба! — савӑнӑҫлӑн ответленӗ Фома.

Жалуйся! — весело ответил Фома.

VIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Вӗсем патне кайма кирек хӑҫан та вӑхӑт! — савӑнӑҫлӑн ответленӗ Ухтищев.

— К ним никогда не поздно! — весело воскликнул Ухтищев.

VII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ҫапла… пур ҫӗрте те шыв… — пӗлтернӗ Фома, хӑйӗн ботинкисем ҫине савӑнӑҫлӑн пӑхкаласа.

— Н-да… ручьи везде… — любуясь своими ботинками, сообщил Фома.

VI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӑрах аллине вӑл саламлӑн ун еннелле тӑснӑ, тепринпе хӑй патӗнчи пӗчӗк кресло ҫине тӗлленӗ, куҫӗсем савӑнӑҫлӑн кулкаланӑ.

Протягивая ему руку, она другой указывала на маленькое кресло около себя, и глаза ее улыбались радостно.

VI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Мӗнле лайӑх сысна ҫури — савӑнӑҫлӑн кӑшкӑрса ячӗ Ли.

Что за славный поросенок! — с восхищением воскликнул Ли.

XI // Геннадий Пласкин. Чжоу Ли-бо. Ҫил-тӑвӑл: роман; Г. Пласкин куҫарнӑ; В. Рудманӑн умсӑмахӗ. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1958. — 429 с. — 13–429 с.

Март уйӑхӗ тӑнӑ; ҫуна тупанӗсем айӗнче шыв шӑмпӑлтатнӑ, юр кайса пӗтнӗпе пӗрех пулнӑ, хӗвел таса тӳпере савӑнӑҫлӑн, ӑшшӑн ҫутатнӑ.

Это было в марте: под полозьями саней всхлипывала вода, снег почти стаял, солнце сияло в ясном небе весело и тепло.

V // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницăсем:

Menu

 

Statistics

...more detailed